Изостанак киша и претња снажног Ел Ниња угрожавају Панамски канал, снабдевање становништва водом и пољопривреду. Док власти спас траже у новом акумулационом језеру, хиљадама људи прети расељавање, а сточари већ продају животиње које више не могу да прехране.
Уместо да мирно пасу на имању Роберта Делгада, говеда леже у хладу, исплажених језика, покушавајући да се заштите од несносне врућине. Ускоро ни повратак апетита неће много значити, јер траве готово да више неће бити.
Како из Панаме извештава новинарка Џесика Ронзли за Гардијан, пољопривредни регион Асуеро, у области познатој као Суви лук, суочава се са изостанком киша у периоду који би требало да припреми земљиште за сушне месеце. Кишна сезона, која обично траје од маја до децембра, није обновила пашњаке, потоке, реке и појилишта.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Делгадова производња млека већ је преполовљена. У страху од предстојеће сушне сезоне, он продаје део стада, као и други произвођачи који више не могу да обезбеде довољно хране и воде.
– Морали смо да закољемо или продамо животиње велике генетске вредности само да бисмо избегли страшну могућност да их гледамо како умиру од жеђи или глади. Недостатак воде нас је тешко погодио и наставиће да нас погађа – каже Делгадо.
Канал, пијаћа вода и струја зависе од истих језера
Панаму је захватила водна криза која истовремено угрожава села, градове и најважнију привредну инфраструктуру. Сушни периоди током кишне сезоне, додатно погоршани климатском кризом, већ су нанели велику штету, док Ел Нињо прети новим поремећајима.
Влада је у августу прогласила ванредно стање на националном нивоу, које ће остати на снази до јуна 2027. године. Власти предвиђају да би у неким областима мањак падавина до децембра могао да премаши 50 одсто.
Министар животне средине Хуан Наваро ситуацију описује као драматичну. Он упозорава да је претходни Ел Нињо, 2023. године, Панамски канал коштао готово милијарду долара изгубљених прихода, а да би нови могао да донесе још теже последице.
ФОТО: Компас/Илустрација– Већ почињемо да осећамо последице, али још нисмо видели ништа. За Панаму је ово питање живота и смрти. Канал је питање живота и смрти за нашу економију и за снабдевање пијаћом водом – каже Наваро.
Пловним путем дугим око 80 километара, који повезује Атлантски и Тихи океан, пролази приближно пет одсто светске поморске трговине. Канал учествује са до 7,7 одсто у бруто домаћем производу Панаме.
Његове преводнице зависе од слатководних језера Гатун и Алахуела, која истовремено обезбеђују пијаћу воду за око два милиона људи, готово половину становништва земље. Од истог слива зависи и значајан део производње електричне енергије у хидроелектранама.
Низак водостај је у септембру два пута довео до ограничења дневног броја пролазака бродова. Иако су неке мере у међувремену укинуте, званичници страхују од погоршања када у децембру почне сушна сезона, додатно појачана Ел Нињом.
Акумулација од 1,5 милијарди долара и цена расељавања
Влада издваја 80 милиона долара за мере припреме и повећања отпорности на Ел Нињо. Дугорочни одговор требало би да буде акумулационо језеро на реци Индио, у које се улаже око 1,5 милијарди долара.
Пројекат је замишљен тако да снабдева језеро Гатун и помогне задовољавању потреба за водом током наредних пет деценија. Наваро га описује као најважнију инвестицију коју земља тренутно спроводи.
Међутим, изградња бране подразумева потапање земљишта на којем живи око 550 породица у 38 сеоских заједница, укупно приближно 2.500 људи. Нестале би обрадиве површине, док би куће, школе и цркве морале да буду уклоњене, а посмртни остаци са гробаља пренети на друга места.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаСтановници су одговорили протестима, судским поступцима и блокадама. Упркос отпору, пројекат напредује, а власти најављују завршетак за две до три године.
– За нас ово није само питање промене куће. То значи оставити иза себе историју читавих генерација. Осим тога, изгубили бисмо плодно земљиште – каже Флорентино Ћиру, потпредседник сељачког координационог одбора који се противи изградњи акумулација.
Он објашњава да многе породице живе од сточарства малог обима. Губитком земље остале би без основног извора хране и прихода, па се њихов страх не своди само на питање вредности кућа.
– Последице би биле потпуно разорне. На овој земљи живим 63 године, цео мој живот је овде. Ово је наше животно осигурање. Остали бисмо без ичега – каже Ћиру.
Управа Панамског канала наводи да ће пресељење обухватити накнаде за куће, земљиште, усеве и изворе прихода, као и подршку породицама да обнове своју егзистенцију. Становницима би, према тим најавама, биле понуђене различите могућности пресељења, укључујући заједничко премештање како би сачували везе унутар заједнице.
Земља обилних киша у којој стотине хиљада немају поуздано снабдевање
Стручњаци упозоравају да повећање расположивих количина воде неће решити све проблеме. Криза је разоткрила дугогодишње слабости у управљању водом, њеном складиштењу, пречишћавању и дистрибуцији.
Иако је Панама једна од земаља са највише падавина на свету, стотине хиљада становника немају поуздан приступ пијаћој води. У Асуеру суша додатно погоршава већ хроничне проблеме са снабдевањем.
Према проценама саме владе, у појединим областима око половине воде губи се кроз старе и оштећене цеви. Истраживање листа Ел Паис показало је да око 240.000 Панамаца нема редован приступ пијаћој води, док се чак и неке заједнице у сливу канала ослањају на кишницу, резервоаре и неформалне испоруке.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНаваро признаје да земља има више повезаних проблема: заштиту сливова, недовољне капацитете постројења за пречишћавање и велике губитке у мрежи.
– Пошто имамо толико воде, у прошлости нисмо о њој довољно бринули – каже министар.
Поред законских промена које би омогућиле јавно-приватна партнерства и инфраструктурна улагања, влада је најавила хитни пакет од 8,2 милиона долара. Он укључује средства за сточну храну, опрему за наводњавање и друге мере помоћи пољопривредницима.
Сточари продају садашњост да би преживели будућност
За сточаре у Асуеру, произвођаче пиринча у Коклеу и друге пољопривреднике који већ трпе последице суше, дугорочни пројекти не доносе непосредно олакшање. Њима су вода и храна за животиње потребни сада.
Делгадо страхује да ће број говеда нагло опасти. Обнављање приплодних стада, било за производњу млека или меса, трајало би годинама, па би данашња принудна продаја могла дуго да се одражава на производњу.
ФОТО: Компас/Илустрација– Ако током кишне сезоне нема обнове вегетације, како ћемо издржавати животиње у сушној сезони, када нема апсолутно ничега? Оно што данас губимо биће нам преко потребно у будућности – упозорава он.
За њега је суша већ постала питање опстанка читавог начина живота. Комбинација недостатка воде, губитка сточног фонда и климатске кризе, каже, довела је пољопривреднике у положај у којем ризикују да потпуно нестану.
