На данашњи дан, 15. августа 1914. године, кроз Панамски канал прошао је брод SS Ancon, чиме је званично отворен један од најважнијих инфраструктурних пројеката у историји човечанства.
Канал је спојио Атлантски и Тихи океан, скратио поморске руте за хиљаде километара и заувек променио начин на који функционише светска трговина.
Идеја о пресецању уског копненог појаса у Панами постојала је још од времена шпанских освајача, али су тек крајем 19. и почетком 20. века технолошки услови омогућили реализацију тако амбициозног пројекта. Француски покушај изградње доживео је неуспех због финансијских проблема, тропских болести и огромних људских губитака. Посао су потом преузеле Сједињене америчке државе, које су 1904. године наставиле радове и десет година касније завршиле канал. Изградња се сматра једним од највећих инжењерских подухвата модерног доба.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Отварањем Панамског канала бродови више нису морали да обилазе читаву Јужну Америку преко опасног рта Хорн. Пут између источне и западне обале САД скраћен је за више хиљада наутичких миља, а трошкови транспорта значајно су смањени. Канал је убрзо постао једна од најважнијих артерија светске економије и симбол глобализације много пре него што је тај појам ушао у свакодневну употребу.
Током више од једног века постојања, Панама канал није био само грађевински подухват већ и геополитичко оружје. Контрола над њим дуго је представљала извор политичких спорова између Панаме и Сједињених Америчких Држава. Тек крајем 1999. године управљање каналом у потпуности је прешло у руке Панаме, која га и данас успешно води кроз државну управу за канал.
Међутим, значај Панама канала данас се можда најбоље види кроз поређење са другим кључним поморским пролазима.
ФОТО: Shutterstock/tuan12Последњих месеци пажња светске јавности усмерена је на Ормуски мореуз, уски морски пролаз између Омана и Ирана кроз који пролази велики део светске трговине нафтом и течним природним гасом. Због сукоба и растућих тензија на Блиском истоку, пловидба кроз тај пролаз постала је знатно ризичнија, што је изазвало поремећаје у глобалним ланцима снабдевања и раст трошкова транспорта.
Управо такве ситуације подсећају колико су поморски „чепови“ важни за функционисање светске економије. Док Панамски канал представља вештачки пролаз који убрзава трговину између два океана, Ормуски мореуз је природни пролаз без којег би велики део енергетског тржишта био озбиљно угрожен.
Када дође до поремећаја у једном од тих уских пролаза, последице се осећају широм планете – од цена горива до цена хране и индустријских производа.
Актуелна криза у Ормуском мореузу показала је колико је глобална економија и даље зависна од неколико стратешких тачака на мапи света. Према подацима међународних организација и поморских компанија, број бродова који пролазе кроз мореуз значајно је опао због безбедносних ризика, док су многе компаније биле приморане да траже алтернативне изворе снабдевања енергентима.
Занимљиво је да су последице проблема у Ормуском мореузу индиректно повећале значај и Панамског канала. Због промена у токовима трговине и преусмеравања појединих рута, поједини бродари све више користе друге глобалне пролазе, укључујући и канал у Панами. Истовремено, Панама се суочава са сопственим изазовима, пре свега са сушама и недостатком воде, што последњих година повремено ограничава број бродова који могу да прођу кроз канал.
ФОТО: Shutterstock/Diego GrandiЗбог тога стручњаци све чешће упозоравају да савремена трговина зависи од неколико критичних тачака – Панамског канала, Суецког канала, Ормуског мореуза и мореуза Баб ел-Мандеб. Сваки поремећај на тим локацијама може изазвати глобалне последице, баш као што је блокада Суецког канала 2021. године показала колико је свет постао међусобно повезан.
Када је 15. августа 1914. године први брод прошао кроз Панамски канал, мало ко је могао да претпостави да ће више од једног века касније тај пролаз и даље бити један од темеља светске економије. Данашње тензије у Ормуском мореузу само потврђују лекцију коју историја стално понавља – ко контролише кључне поморске путеве, има значајан утицај на глобалну трговину, енергију и економску стабилност света.
