За већину испитаника први задатак будуће владе јесте побољшање животног стандарда, док значајан део грађана у први план ставља борбу против корупције и владавину права. Те разлике постају још израженије када се укрсте са мотивима гласања
У претходном тексту показано је чиме се грађани руководе када бирају политичку опцију за коју ће гласати. Сада прелазимо на очекивања грађана од власти која ће након избора бити формирана. Ако бирачи гласају за власт очекујући да ће она решавати проблеме које сматрају најважнијим, онда питање политичког избора није могуће одвојити од питања шта од власти очекују.
У савременим друштвима, према Веберу, поштовање закона, правила и формалних процедура требало би да представља подразумевану претпоставку вршења власти. Међутим, грађани власт не процењују искључиво на основу поштовања тих принципа, већ и према томе шта је она у стању да оствари. Обећања, а нарочито остварени резултати, тако постају важан извор њеног практичног прихватања, па се од власти очекују бољи животни стандард, квалитетније јавне службе, борба против корупције, заштита државних интереса и осталих општих циљева. Што су очекивања грађана и резултати власти усклађенији, то је снажнија и основа на којој се власт доживљава као легитимна и вредна подршке.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Зато смо испитанике питали шта би требало да буде најважнији задатак будуће владе Србије, а добијени резултати показују прилично јасну хијерархију очекивања (Графикон 1). Готово половина испитаника (46%) на прво место ставља побољшање животног стандарда, док нешто више од четвртине (26%) као најважнији циљ истиче борбу против корупције и јачање владавине права. Сви остали понуђени приоритети знатно су мање заступљени: унапређење здравства наводи 9%, образовања 6%, док приступање Србије Европској унији и очување Косова и Метохије у Србији као најважнији задатак издваја по 3% испитаника. Преосталих 7% навело је неки други одговор, најчешће комбинацију претходно понуђених одговора.
ФОТО: КомпасБорба за материјални положај грађана представља, дакле, убедљиво најважнији појединачни приоритет, али резултати истовремено показују да значајан део испитаника од будуће власти, пре свега, очекује институционалне промене, односно ефикаснију борбу против корупције и јачање владавине права. Овај налаз тешко је тумачити изван ширег друштвеног контекста. Питања одговорности институција, корупције и владавине права током протекле две године заузела су значајно место у јавном дискурсу, па се може претпоставити да се таква конјунктура одразила и на приоритете дела испитаника. Ипак, на основу овог истраживања није могуће утврдити у којој мери су протести утицали на формирање таквих ставова.
Оно што је, међутим, могуће установити јесу разлике у приоритетним циљевима за различите социодемографске групе, посебно када се фокусирамо на два доминантна циља. Када је о полу реч, уочава се да мушкарци (54) у односу на жене (38) већи значај посвећују питању материјалног стандарда. То уједно представља и императив за оба пола, док друго место на скали преференција и за мушкарце и за жене заузима борба против корупције и јачање владавине права са идентичним процентом од 26% (Графикон 2).
ФОТО: КомпасБорба за материјални положај грађана представља, дакле, убедљиво најважнији појединачни приоритет, али резултати истовремено показују да значајан део испитаника од будуће власти, пре свега, очекује институционалне промене, односно ефикаснију борбу против корупције и јачање владавине права. Овај налаз тешко је тумачити изван ширег друштвеног контекста. Питања одговорности институција, корупције и владавине права током протекле две године заузела су значајно место у јавном дискурсу, па се може претпоставити да се таква конјунктура одразила и на приоритете дела испитаника. Ипак, на основу овог истраживања није могуће утврдити у којој мери су протести утицали на формирање таквих ставова.
Још видљивије разлике се појављују с обзиром на старост и ниво образовања. У средњој старосној групи, мада још увек на првом месту, борба за стандард је мање присутна него у млађој и старијој групи. Занимљиво је и да је за најстарију генерацију борба против корупције знатно мање важна него за средовечне којима је то безмало подједнако важан циљ као и борба за економски стандард (Графикон 3).
ФОТО: КомпасНајзад, уочене су и очекиване разлике према нивоу образовања. Укратко, животни стандард је важнији људима са средњом стручном спремом у односу на мање образоване и високообразоване. С друге стране, када је о борби против корупције реч, она се знатно чешће појављује као приоритет у категорији високообразованих него међу средње образованим и онима са основном школом који борбу против корупције чак и не стављају на друго место приоритета (Графикон 4).
ФОТО: КомпасНаведени подаци показују да социодемографске разлике нису небитне, али, упркос уоченим разликама, хијерархија очекивања за све социодемографске групе остаје иста.
Много израженије разлике уочавају се када се очекивања од будуће Владе повежу са мотивима политичког опредељивања анализираним у претходном тексту (Графикон 5). Међу испитаницима којима су економски програм и животни стандард најважнији критеријум за опредељивање за политичке опције и очекивања од будуће владе су најчешће (60,7%) повезана са побољшањем животног стандарда. Код испитаника који се при политичком избору превасходно руководе идеологијом и вредностима видимо обрнуту слику. Они, наиме, много чешће (57,1%) приоритет дају борби против корупције и владавини права, а свега петина међу њима (21,4%) приоритет даје животном стандарду. Сличан образац уочавамо и код протестно мотивисаних испитаника, где половина њих као најважнији задатак будуће Владе издваја борбу против корупције и јачање владавине права (50%), а побољшање животног стандарда бира тек 18,8%.
ФОТО: КомпасОви резултати указују да мотиви политичког избора и очекивања од будуће власти нису међусобно независни. Испитаници који политичке опције, пре свега, процењују кроз економски програм и животни стандард и од будуће владе најчешће очекују рад на побољшању економских прилика и материјалног положаја. Насупрот томе, код оних који се при политичком избору руководе идеологијом и вредностима, као и код протестно мотивисаних бирача, тежиште очекивања помера се са материјалних на институционална питања. Иако на основу података из нашег истраживања не можемо говорити о узрочној вези, уочена повезаност показује да различити мотиви политичког опредељивања прате и различите представе о томе шта би требало да буде примарни задатак власти.
Тако се иза једног наизглед једноставног питања о приоритетима будуће владе откривају различита очекивања од саме политике. За један део испитаника она би пре свега требало да обезбеди бољи живот, док други од ње очекују уређеније институције и другачији начин функционисања власти. Речју, „велика очекивања“, дакле, нису иста за све, али управо од способности будуће власти да препозна на шта се она односе и у којој мери може да их испуни, зависи и начин на који ће грађани процењивати њене резултате, али и степен у којем ће је, поред њене формалне легалности, доживљавати као легитимну.
