Истраживање Компаса: Како грађани гласају – разум или осећајност

Шта бирач заиста ставља на тас када излази на изборе: плату и пензију, политичке вредности, породичну навику или жељу да некоме пошаље поруку? Одговори из истраживања показују да је економски интерес убедљиво најчешћи мотив, али далеко од тога да је једини

Када би се потпуно рационално понашали, људи би гласали за ону политичку опцију за коју верују да им доноси максималан добитак уз минималне трошкове. Другим речима, процењивали би која партија ће им донети веће плате/пензије и која гарантује виши степен друштвене стабилности. Рационалан бирач процењује шта је власт урадила у претходном мандату и уколико закључи да су он и земља просперирали, гласаће за континуитет, а ако процени да је у минусу, трагаће за алтернативом. То, више-мање, тврди теорија рационалног избора када се примени на опредељење бирача. Међутим, критичари с правом примећују да на бирачко опредељење могу да утичу и други фактори као што су емоције или идентитетска питања. Поред тога, указују да све и када се понашају рационално људи могу да погреше у рачуну јер калкулишу са погрешним информацијама које су производ лажних вести и медијског спиновања или утицаја околине.

Да ствар буде компликованија, на опредељење људи истовремено делују сви ти фактори, па на крају остаје питање који од њих делује пресудно. Макс Вебер је сматрао да постоје четири основна типа односа људи према друштвеном окружењу: афективни (емотивни), традиционални, вредносно-рационални и циљно-рационални. Који од њих преовлађује зависи од неколико фактора. Пре свега, од типа друштва, па тако у традиционалним друштвима доминирају традиционално и афективно делање, а у модерним – бирократским и тржишно утемељеним друштвима доминира циљно рационално делање. Поред тога, у стабилним временима људи чешће делају циљно-рационално и по традиционалним навикама, а у временима криза афективно и вредносно-рационално (борба за неки виши циљ). Многи социолози сматрају да виши ниво образовања и виши друштвени положај утичу на то да се људи рационалније понашају, док, наводно, нижи ниво образовања фаворизује традиционално и афективно делање.

Наведени подаци су индикативног карактера, јер величина узорка не дозвољава прецизнија предвиђања па зато испитанике нисмо ни питали за кога ће гласати. Ипак, најважнији закључак је да више шанси за победу имају оне политичке опције које успеју да убеде бираче да ће им њихов економски програм донети побољшање животног стандарда

Имајући у виду све наведено питали смо грађане Србије шта на њих највише утиче приликом опредељивања за кога ће гласати. Као одговоре понудили смо им различите алтернативе. Економски програм и обећани животни стандард била је алтернатива која представља циљно-рационалан избор. Резултати нашег истраживања приказани на Графикону 1 казују да више од половине испитаника (56%) приступа гласању рационално.

ФОТО: Компас

Идеологија, вредности и поглед на свет који странка заступа била је друга алтернатива која је израз вредносно-рационалног опредељења. На тај начин гласају углавном они бирачи који се залажу за апсолутну правду, еколошки спас планете, заштиту нације и националних вредности или било коју другу вредности чак и када се то коси са њиховим непосредним материјалним интересима. У нашем истраживању оних који се првенствено руководе овим идеалима било је 14%. Традиција и дугогогдишња приврженост некој политичкој опцији, као и сугестије и мишљење чанова породице и пријатеља представљали су два одговора која су израз традиционалног опредељења. Оно доминира код бирача који без много размишљања гласају за оне странке за које су одувек гласали или зато што се у њиховој кући гласа за одређену политичку опцију. Међу нашим испитаницима таквих је укупно било 5%. Наравно, сугестије из окружења се могу посматрати и као израз актуелног притиска околине што задире у афективни приступ гласању, али ипак много репрезентативнији израз емотивно усмереног гласања јесу друга два одговора: личност, харизма и поверење у носиоца листе, односно реактивно гласање против власти или опозције. Док прва алтернатива коју је избарало 8% испитаника изражава углавном позитивне емоције према некој личности са којом се бирач идентификује, друга се односи на негативне емоције попут беса које обично имају јаче дејство што показују и резултати истраживања (16%). Ипак, важнији закључак јесте да је емотивно гласање које изражавају ове две алтеренативе  заједно (24%) више него двоструко мање заступљено од рационалног односа према политици. Наравно, испитаницима је остављена могућност да изнесу и неки други разлог али само један испитаник није могао да се определи и рекао је све помало.

Студентска листа има за циљ да побуди негативне емоције и да код грађана изазове бес и револт према власти. Подстицање негативних емоција готово је у потпуности засенило раније више изражено залагање за друштвену правду

Ако изборне стратегије политичких актера повежемо са поменутим начинима опредељивања грађана могли бисмо да закључимо да СНС у кампање и доминанто покушава да подстакне рационалан избор наглашавајући шта је урађено и шта се планира, али истовремено теренска кампања коју води Александар Вучић има тенденцију да подстакне идентификацију и позитивне емоције ”обичних људи из народа” према њему као носиоцу листе. Поред тога, кампања ”сигурних гласова” у којој је СНС ненадмашан има сврху да подсети на ”традицију” све оне који су већ гласали за ту странку. Најзад, сам назив листе – Уједињена Србија требало би да анимира оне грађане којима је народно јединство највиша друштвена вредност. Социјалистичка партија Србије, с друге стране, рачуна, пре свега, на оне бираче који традиционално гласају за ову странку, али и оне којима је, како каже назив листе, стабилност најважнија друштвена вредност. Студентска листа има за циљ да побуди негативне емоције и да код грађана изазове бес и револт према власти. Подстицање негативних емоција готово је у потпуности засенило раније више изражено залагање за друштвену правду. Мада, наизглед, нема ничег циљно-рационалног у њиховој кампањи, сам назив листе – Студенти побеђују, срачунат је да мотивише оне бираче који калкулишу да би променом власти и сврставњем уз главног претендента могли преко ноћи да поправе свој материјални положај заузимањем позиција у власти и добијањем синекура. Најзад, Аутентична десница и Европска Србија на чијем челу су Нови ДСС и ССП представљају странке које се, пре свега, обраћају оним бирачима који се приликом гласања руководе идеологијом и вредностима без обзира на то да ли су националног или европског предзнака.

О ИСТРАЖИВАЊУ

Прикупљање података је обављено у периоду од 17. до 21. септембра методом стандардизоване телефонске анкете (мобилни телефони), на компјутерски генерисаном узорку од 100 пунолетних грађана Србије. Приликом формирања коначног узорка водило се рачуна да основна социодемографска обележја (пол, старост и ниво образовања) буду пропорционална распрострањености у популацији. Прикупљање података обавио је истраживачки тим социолога и искусних, обучених анкетара. Руководилац истраживања је Зоран Крстић који планира узорак и избор испитаника, контролише теренски рад и учествује у статистичкој обради и тумачењу резултата. 

Укратко, испитаници се при опредељивању за кога ће гласати у највећој мери руководе рационалним избором, па затим – мада значајно мање, емоцијама док идеологија и традиционално гласање нису толико битни. У томе готово да нема разлике с обзиром на пол и старост, док се умерена веза може уочити само с обзиром на ниво образовања. Најважнији налази у том погледу јесу да се испитаници са средњим образовањем чешће руководе рационалним избором, али се такође чешће од осталих руководе и протестним гласањем, док испитаници са високим образовањем чешће истичу идеологију и вредности што је за оне са средњим образовним нивоом готово у потпуности небитно (Графикон 2).

ФОТО: Компас

Када је о полу реч, мушкарци знатно чешће од жена придају значај вредностима и идеологији, док жене чешће од мушкараца истичу емотивни порив да гласају против власти, односно опозиције (Графикон 3). Према старосним групама нема већих осцилација од основних налаза наведних у Графикону 1, осим што млади у нешто већем проценту наводе протестно гласање, а стари традицију, али те разлике нису статистички значајне.

ФОТО: Компас

Сви наведени подаци су индикативног карактера, јер величина узорка не дозвољава прецизнија предвиђања па зато испитанике нисмо ни питали за кога ће гласати. Ипак, најважнији закључак јесте да више шанси за победу имају оне политичке опције које успеју да убеде бираче да ће им њихов економски програм донети побољшање животног стандарда.