,

Три године од злочина у „Рибникару“: Рана која не зацељује и потрага за одговором – зашто

ФОТО: TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Три године је прошло од масакра у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“. Дечак К. К, који је тада имао 13 година, дошао је после првомајских празника у среду 3. маја 2023. године у школу са два очева пиштоља и 92 метка. Убио је прво школског чувара Драгана Влаховића.

А онда Ану Божовић (11), Бојану Асовић (11), Софију Негић (13), Катарину Мартиновић (13), Мару Анђелковић (13), Андрију Чикића (14), Адриану Дукић (13), Ему Кобиљски (13) и Ангелину Аћимовић (14). Ранио је тешко наставницу историје Татјану Стевановић и још пет ученика из свог разреда 7/2. Користио је само један пиштољ и из њега испуцао 54 метка.

Зашто је то урадио, зашто је пуцао у другаре из разреда, зашто је пуцао и у девојчице млађе од себе које није познавао, откуда му порив да испољи толику агресију са тако страшним последицама, за ове три године није у потпуности разјашњено.

Малолетни убица је на суђењима рекао да је то учинио јер се осећао одбаченим. Међутим, када би га питали да ли му је неко од те деце нешто нажао учинио, лоше рекао, одговорио би да није. На питање зашто је онда у њих пуцао, одговарао је да није гледао у кога пуца. Сви његови одговори су били кратки, штури, од две-три речи, са великим паузама. Ништа није детаљно објашњавао.

Када се мозаик његових одговора склопи добија се слика да му је на интернету „искочио“ документарни филм „Колумбајн“, па га је одгледао. Ту га је нешто привукло и почео је да истражује психопате. Мислио је тада да је врлина бити хладан и без емоција. Због тога је добио идеју да и он почини сличан злочин и два месеца је истраживао све око тога на интернету. Иначе, у средњој школи Колумбајн у САД 20. априла 1999. године у градићу Литлтон у Колораду двојица ученика убила су 13 особа, много њих ранила и на крају починила самоубиство, пишу Новости.

К. К. је тако испланирао и свој злочин. Знао је да отац има пиштоље у кући, а три пута га је водио у стрељану да вежба пуцање, где га је власник стрељане учио да пуца не само из ваздушног, него и из ватреног пиштоља. Првог маја био је сам у кући и тражио где би могло да буде оружје, а нашао га је у ходнику у ормару у црном ранцу иза пешкира.

Извадио је из ранца кутију за пренос оружја и лако открио шифру. Узео је пиштоље и метке и сакрио у свој школски ранац. Гледајући упутство на интернету направио је и четири „молотовљева коктела“ и њих сакрио у ранац. Два дана касније упутио се у школу намерно каснећи на први час, да би био сигуран да су сва деца дошла.

ФОТО: Kristijana23/Shutterstock

Полицији се пријавио рекавши да је психопата и да је убио више особа

Тако наоружан сео је на клупу и још који тренутак се размишљао и мислио да позове мајку, али је одустао. У том моменту му је пришао Драган Влаховић и упитао га зашто седи ту, додавши да треба да иде на час. Када се окренуо, дечак је извадио пиштољ и у леђа му испуцао 16 метака. Казао је да је то учинио јер га је видео као претњу. Онда је кренуо у крвави пир и убио две дежурне девојчице и трећу, која је изашла из тоалета да види шта се дешава.

После тога ушао је у кабинет историје, где је био његов разред на часу и са врата пуцао у наставницу, а онда редом у кога је стигао. Неки пројектили су били невероватно прецизни. Малолетни убица је на вештачењу тврдио да се тих момената не сећа. На крају је искочио кроз прозор у двориште школе, оставио пиштољ на степеништу и позвао полицију. Рекао је како се зове, да је убио више особа у школи, да је психопата и да је сматрао исправним да се пријави.

Читав дан чита књиге, Достојевског и руске класике

Овај дечак је од тог дана у дечијој неуропсихијатријској болници у Београду. Никоме није дозвољено да га посећује, осим лекарима. По цео дан чита књиге, а последњих месеци Достојевског и остале руске класике.

К. К. је изјављивао и да је сада зрелији, да другачије схвата однос деце према њему и да га нису одбацила тада када је планирао убиство. Казао је и да сада разуме мајчине поступке, које је у то време доживљавао као притисак. Управо због тих притисака породице жртава сматрају да су се породични проблеми из куће Кецмановића прелили на околину и били Костин окидач да почини масакр.

Његовим родитељима Владимиру и Миљани Кецмановић суди се у Вишем суду у Београду у кривичном поступку за занемаривање детета, за шта је максимална казна три године затвора, а оцу и за тешко дело против опште сигурности, где је казна од две до 12 година затвора. Он се све ово време налази у притвору.

Отац Владимир у притвору, мајка Миљана се брани са слободе

Мајка Миљана живи са ћерком (13) и брани се са слободе. Они су пре годину и по дана били осуђени првостепено на максималне казне, али је та пресуда укинута и сада им се поново суди. На овом суђењу малолетни убица је, иначе, два пута саслушаван као сведок.

Кривични поступак је од почетка затворен за јавност, тако да је и то разлог зашто многе ствари везане за овај злочин који је жестоко трауматизовао цело наше друштво, нису адекватно размотрене и објашњене у јавности, како би се сви освестили и радили на превентиви да се сличне трагедије више не догоде.

Против Костиних родитеља првостепено је окончано и пет парничних поступака у Вишем суду у Београду и они свим породицама убијених и рањених, који су их тужили, треба да плате укупно око 2,5 милиона евра одштете за претрпљену бол. Њихова имовина је блокирана и не могу да је отуђе. Ови предмети су по жалбама Кецмановића у Апелационом суду и ускоро би могле да се очекују и прве другостепене одлуке.

ФОТО: TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Анђелко Аћимовић, отац убијене Ангелине: Имали смо драгуље у кућама

Анђелко Аћимовић, отац убијене Ангелине, истиче да после три године постоји одређени опоравак породица чија су деца убијена, али да је он јако спор и турбулентан, јер се стрес и туга стално враћају као бумеранг.

– То враћање на трагедију увек нам доноси питање – зашто и да ли је могуће да се то нама десило? Присутно је још и преиспитивање личне одговорности и да ли се то могло спречити. Да ли је неко могао нешто да учини да се то не догоди? После короне била је мала комуникација међу родитељима, а односи са школом слабији и није се разговарало о проблемима – казао нам је Аћимовић.

Он указује да су се у том периоду деца везала за компјутере и телефоне и јаче „навукла“ на дигитални свет, што је био случај и са убицом њихове деце.

– Однос према трагедији нам је исти, али верујем да свака породица сада схвата какве смо драгуље имали у кућама. У свакодневици не обраћате пажњу на детаље, како су они били талентована деца, надарена, сјајна генерација у школи, а сада када их нема то видите. Видим да свако од нас на разне начине покушава да помогне породици, да смање свакодневну тугу, неко промени и место живота, али то не помаже, јер мисли не можете сакрити или склонити – каже Аћимовић.

Што се тиче кривичног судског поступка против Кецмановића, Ангелинин отац истиче да у разумном времену очекује осуђујућу пресуду, јер докази иду у прилог закључка да су они криви за смрт њихове деце.

– Главни узрок ове трагедије је утицај интернета и дигиталног тровања деце, која су заражена тим вирусом и губе компас и где је ментално болестан убица имао дуготрајан приступ насилним игрицама, а родитељи су то све знали и занемарили. Наше друштво није довољно томе посветило пажњу, да се ради на заштити деце и да родитељи имају већу одговорност – казао је Анђелко Аћимовић.

ФОТО: Printscreen/TV Tanjug
Владимир Вулетић

Без правих поука

Социолог проф. др Владимир Вулетић каже да се после злочина у „Рибникару“, нажалост, ништа у друштву није променило.

– Требало је да се запитамо на који начин васпитавамо децу и куда то води. Са тим је друштво морало да се суочи, али покушај политизовања те ситуације одвојио нас је од суштине. Тај трагичан догађај дуго ћемо памтити, али нисмо као друштво извукли адекватне поуке и нисмо се како треба понели према том догађају и његовим узроцима, јер су неки покушали да из тога извуку дневно-политичку корист – казао је др Вулетић.

БАНЕР