ЦРТА је у недавном истраживању јавног мњења користила узорак који, према оцени аналитичара медија Иштвана Каића, није репрезентативан и не одражава вољу бирача у Србији. Он је навео да, када узорак није репрезентативан, ни закључци, резултати и приказани подаци у таквом истраживању не могу бити сматрани веродостојним.
Каић је ауторски текст за дневни лист „Политика“, у коме је анализирао истраживање Црте и Democracy Action Lab Универзитета Стенфорд, започео информацијом коју су објавили медији да би „међу опредељеним бирачима (70 одсто), у овом тренутку за студентску листу гласало 44,9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35,7 одсто, а за СПС 3,8 одсто.
То је реченица коју су медији који, како каже, протежирају Црту издвојили у лид и започели прилог о новом истраживању те организације.
– Шта није у реду са њом? Погледајте боље. Немојте се „ложити“ на проценте политичких опција, јер су за то и хтели да се закачите, рачунајући да ће вам промаћи много важнији детаљ. Вратите се на сам почетак реченице, мислите на свет изван медија и на објективне параметре већ одржаних парламентарних избора док читате. Сад устремите пажњу на први податак који је нехотице, у загради изнет; 70 одсто опредељених бирача. Лампица вам се одједном пали: Да ли је опредељених 70 одсто у односу на оне који су одлучили да изађу на изборе или је то 70 одсто опредељених у односу на узорак? – упитао је Каић.
ФОТО: surprisestock/ShutterstockКако је додао, ако је прво, то би истовремено значило да је 30 одсто оних који су неодлучни за кога да гласају, али ће свакако гласати за некога, а то пак значи да је из узорка претходно морао бити елиминисан удео оних који су заокружили да су сигурни да на изборе неће изаћи, тј. апстинената, као и оних који и даље нису сигурни да ли би изашли.
– У том случају, податак од 70 одсто опредељених који сте прочитали тицао би се само на 70 одсто од свих оних који су дефинитивно одлучили да излазе на изборе и не би вам ништа говорио о уделу могућих апстинената, јер је та група ван пула чије уделе гледате. То још може да прође и звучи плаузибилно, кажете; од оних који ће изаћи, 70 одсто већ зна за кога ће да гласа – навео је он и додао:
– Али ако је друго, шта онда? Узорак на којем се обично врше оваква истраживања репрезентује целокупну пунолетну популацију, тј. сва лица са правом гласа на територији Републике Србије, без КиМ. Ако је опредељених бирача 70 одсто у односу на узорак, то значи да вам ово истраживање поручује да је 70 одсто пунолетних грађана Србије већ опредељено, тј. да излази на изборе и тачно зна за кога ће гласати. А то пак значи да на тих 70 одсто опредељених долази још и удео оних који сигурно излазе, али нису сигурни за кога да гласају, а затим и део оних који још нису сигурни да ли ће уопште изаћи – навео је Каић.
ФОТО: YOUTUBE/B92 TV/PrintscreenПрема његовим речима, пошто узорак репрезентује пунолетне грађане уписане у бирачки списак, то би значило да ови удели у узорку одговарају реалној изборној излазности на територији Републике Србије.
– Па колику нам то онда излазност предвиђа Цртино истраживање ако само опредељених бирача већ има 70 одсто? И колико нам онда остаје апстинената? – запитао се Каић и потом у тексту наставио.
– Идите на сајт Црте, уђите у истраживање и у последњој реченици резимеа добићете потврду да је узорак вршен само на пунолетним грађанима. Онда скините пдф фајл и на слајду или страници 2 имате потврду о територији за коју важи истраживање. А затим пронађите слајд који вам показује расподелу података на читавом узорку, слајд 57. То је комплетан колач узорка (на слици) на којем су последње три ставке – рекао је он.
Додао је даље да се ту види да је неопредељених (12,2 одсто), апстинената (9,2 одсто) и оних који одбијају да одговоре (8,1 одсто).
– Кад саберете уделе ове три ставке и одузмете од 100 одсто добијате 70,5 одсто и потврду да је реч о 70 одсто опредељених (означених зеленом бојом) у односу на целокупан узорак, а не само на оне који су одлучили да изађу на изборе. Ако пак од 100 одсто одузмете само оне за које је Црта са сигурношћу утврдила да неће учествовати на изборима, а то су апстиненти са 9,2 одсто под условом да се сви неопредељени определе за некога и да су они који су одбили да одговоре то највероватније учинили у жељи да не открију за кога су, добијате да излазност на предстојећим изборима по овом истраживању иде до невероватних 90,8 одсто – рекао је Каић.
ФОТО: M. M./ATAImagesПотом је указао на Цесидове резултате о излазности на парламентарним изборима од 2000. године наовамо и додао да ниједна од ових излазности не прелази 61 одсто укупног бирачког тела, односно 73,3 одсто ако се рачуна реална излазност од оних који живе на територији Србије.
– То значи да би, према Црти, на изборима требало да се појави нешто мање од 20 одсто бирачког тела које до сада није учествовало у изборном процесу, тј. да негде око милион људи наједном одлучи да гласа. Све написано указује да узорак који је Црта користила није репрезентативан и да не одражава вољу бирача у Србији. А када узорак није репрезентативан, све пада у воду, онда ниједан закључак и ниједан слајд или страница у овом истраживању нису веродостојни“, навео је он.
Оценио је и да постоји пропагандистички карактер у истраживању у коме се наводи да на чак пет слајдова закључци Црте почињу: „Сви осим присталица власти се слажу…“, „Само присталице партија на власти узрок несреће виде у техничком квару…“, „Једино гласачи партија на власти виде…“, „Једино присталице партија на власти наводе…“, „Сви осим присталица власти се слажу…“, иако подаци не показују искључивост и поларизацију баш у тој мери.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Како каже, посебну бизарност представља „технички квар“, израз који се користи за машину или уређај који може да се поправи и који је анкетом наметнут као објашњење за пад надстрешнице у које тобоже верују присталице власти.
– Непрофесионалност се очита и на слајду 19, где се, упркос ономе што кажу подаци, избегава извући закључак да већина анкетираних даје предност ефикасној влади чак и ако она није демократска, док се политичка пристрасност не крије на слајду 40, у делу где се говори о „звучном топу“, кад Црта сваки напор власти да докаже да такав није употребљен самоиницијативно назива „дезинформационом кампањом“ – каже Каић.
Наводећи да је неко ових дана поставио питање, како је Универзитет Стенфорд могао да стави супотпис на истраживање у којем се тврди да на територији Србије има свега 9,2 одсто апстинената, Каић је казао да „се плаши да је то слично као када бисте питали како CNN може да стане иза свега што ради N1 Београд“.
– Неко други је пак прокоментарисао, ко онда после овога заправо има намеру да „покраде“ изборе. Е, то је већ добро питање – закључио је Каић у ауторском тексту за Политику.
