Програмски директор Одбора за контролу и опсервацију (ОКО) Александар Јерковић изјавио је, поводом најновијег истраживања ЦРТЕ, да та невладина организација има право да истражује и да подржава политичке опције, али да не може истовремено да буде и непристрасни посматрач и истакао да посматрач не сме да бира победника пре грађана.
Јерковић је навео да ОКО позива ЦРТУ да објави методологију коју је користила у свом истраживању према којем би за студентску листу гласало скоро 10 одсто више грађана него за СНС, као и на јавну расправу о тој методологији пред камерама.
– ОКО не спори право ЦРТИ да истражује и износи ставове, али ко се представља као непристрасан посматрач мора да прихвати проверу и критику. Јавност има право на јасне одговоре: како су питања постављена, како је узорак биран, колико је одбило да учествује и како су обрађени подаци – истакао је Јерковић у саопштењу.
Указао је да је посебно важно разликовати проценте у укупном узорку од оних међу опредељенима – јер избацивањем неопредељених проценти вештачки расту.
Додао је да тврдња да би избори већ били одржани да анкета није тачна, није доказ, већ политичка спекулација.
– Зато ОКО позива ЦРТУ да објави комплетну методологију и податке. И јавно је позивамо на отворену стручну расправу о методологији – пред камерама. Причати о транспарентности других, а истовремено бежати од истине о сопственој изговореној речи није баш врх демократских тековина. Грађани имају право да знају где престаје истраживање, а где почиње политички утицај – истакао је он.
ФОТО: ShutterstockЈерковић је нагласио да победника одређују искључиво бирачи на изборима.
Навео је да ЦРТА прича о процентима, али не говори да је рејтинг само тренутна фотографија расположења бирача и да је, самим тим, веома променљива.
– Да рејтинг није променљив, политичке кампање не би ни постојале. Не би било потребе да се грађанима представљају програми, кандидати и резултати, нити да се било ко бори за њихово поверење – истакао је Јерковић.
Додао је да постоји неколико кључних питања на основу којих се види правац кретања бирачког тела, али и озбиљност истраживања.
– Много важнији одговор који пружа озбиљно истраживање јесте: ко је други избор бирача? За кога би грађанин гласао уколико његова прва опција не учествује на изборима или га разочара? Шта једна политичка организација мора да уради да би постала његов први избор? Како да задржи бираче којима је већ први избор? Ту се заправо види правац кретања бирачког тела – објаснио је Јерковић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Навео је да се, са једне стране, грађанима нуде уопштене пароле, непознати кандидати и листа чији састав, програм и одговорност још нико не зна, док су са друге стране понуђени конкретни потези, политичке одлуке и резултати, које грађани могу да процењују.
– Шта мислите – у ком правцу ће се бирачко тело кретати када изборна кампања заиста почне и када се уместо замишљених опција пред грађанима нађу стварни људи, конкретни програми и мерљиви резултати? – упитао је Јерковић.
Истакао је да је посебно проблематично што се мери подршка тзв. студентској листи чији коначни састав још није познат јавности и која није прошла стварну изборну кампању и додао да грађани не знају потпуно ко би били кандидати, ко би био носилац листе, како би изгледала њена унутрашња организација нити ко би после избора преузео одговорност за вођење државе.
ЦРТА је недавно објавила истраживање према којем студентску листу подржава 44,9 одсто, а СНС 35,7 одсто опредељених бирача.
