Више од два миленијума Партенон важи за један од најсавршенијих примера античке архитектуре, а генерације архитеката и историчара тврдиле су да се део његове генијалности крије у готово неприметним кривинама.
Оне су, према познатом објашњењу, намерно направљене како би исправиле оптичке илузије и учиниле да храм људском оку делује савршено правилно, пише Гардијан.
Међутим, математичар Ален Горијели (Alain Goriely), професор Универзитета у Оксфорду, математичким моделовањем и анализом тих тврдњи дошао је до сасвим другачијег закључка: оптичке илузије које је Партенон наводно требало да исправи можда уопште не постоје – или су толико мале да их човек практично не може приметити. Другим речима, једна од најпознатијих прича о античкој архитектури могла би и сама да буде – илузија.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Горијели у студији објављеној у часопису Royal Society Open Science прати порекло овог објашњења све до римског архитекте и инжењера Витрувија.
Проблем је у временској дистанци. Партенон је подигнут у 5. веку пре нове ере, док је Витрувије писао о грчкој архитектури приближно четири века касније.
Његова тумачења ипак су вековима преношена кроз књиге о архитектури, све док нису почела да се прихватају готово као чињенице. Горијели примећује да ту причу данас понављају чак и AI четботови.
– Мислим да би ово могао да буде најстарији мит који имамо, осим религије – рекао је Горијели.
Зашто основа Партенона није потпуно равна
Један од најпознатијих примера односи се на стилобат, односно платформу на којој стоје стубови Партенона.
Она није савршено хоризонтална. Мерења показују да се постепено уздиже према средини, стварајући веома благу кривину. Разлика достиже око шест центиметара.
Према традиционалном тумачењу, антички градитељи то су урадили како би исправили оптичку илузију због које би потпуно права основа посматрачу изгледала као да се спушта у средини.
Горијели је, међутим, покушао да пронађе доказе да таква илузија заиста постоји. Није их нашао.
ФОТО: Shutterstock/TTstudioДруго објашњење ослања се на такозвану Херингову илузију. Код ње две паралелне линије могу да изгледају закривљено када их пресецају друге линије под одређеним угловима.
Али постоји проблем: Херингова илузија најснажнија је када се линије укрштају под оштрим угловима. Стубови Партенона сувише су вертикални да би створили такав ефекат, а нема ни доказа да илузија на исти начин функционише у тродимензионалном простору.
Да ли су закривљени стубови заиста оптички трик
Слична прича прати и чувене стубове Партенона.
Они нису потпуно равни. На средини имају благо испупчење познато као ентазис. Вековима се наводи да су антички архитекти користили ентазис како би спречили да савршено прави стубови људском оку изгледају удубљено или претанко у средини.
Горијели поново није пронашао убедљиве доказе да таква оптичка илузија постоји.
Штавише, испупчење стубова Партенона износи свега око 18 милиметара. Са удаљености са које посетилац нормално посматра храм, таква разлика једва да се може уочити.
ФОТО: Shutterstock/Olivier COISSARDТо отвара очигледно питање: ако људско око готово не може да примети корекцију, зашто би она била направљена управо ради исправљања начина на који видимо грађевину?
Можда су разлози били много практичнији
Одбацивање теорије о оптичким корекцијама не значи да су необичне кривине Партенона настале случајно.
Горијели сматра да су архитекте могле да имају потпуно другачије разлоге.
Благо уздигнута платформа, на пример, могла је да спречава задржавање кишнице и стварање бара. Закривљени стубови могли су једноставно да изгледају природније и лепше старим Грцима.
Другим речима, нешто што данас покушавамо да објаснимо сложеном теоријом оптичких илузија можда је настало из комбинације практичног градитељства и естетике.
Горијели сумња да је дуговечности мита допринела и модерна представа античке Грчке као цивилизације чији су градитељи поседовали готово невероватно знање математике, геометрије и људске перцепције.
ФОТО: Shutterstock AIФренк Салмон, професор историје класичне архитектуре на Универзитету у Кембриџу, указује да су поједини стручњаци већ дуго опрезни према Витрувијевим објашњењима. Витрувије је описивао грчке градитељске праксе вековима након настанка Партенона, док су многи грчки текстови о архитектури које је наводно користио у међувремену изгубљени.
Горијели зато свој научни рад завршава на необичан начин – позивом читаоцима да престану да верују ауторитетима на реч.
– Верујте сопственим очима, преиспитујте оно што видите и сами одлучите да ли теорија оптичких корекција заиста стоји – поручује математичар.
