У времену када нам дигитални садржаји непрекидно расипају пажњу, читање из задовољства постаје све ређа навика. Друштвене мреже, кратки видео-снимци и непрекидан ток обавештења заузимају све већи део слободног времена, због чега многи заборављају да читање није само корисно већ и пријатно.
Нови преглед истраживања, објављен у часопису Psychological Medicine, указује на бројне начине на које добровољно читање може да допринесе менталном здрављу, когнитивним способностима и општем осећају благостања. Користи су уочене код деце, одраслих и старијих особа, пише Наутилус.
Подаци британске организације National Literacy Trust показују да је читање из задовољства међу младима пало на најнижи ниво од почетка мерења. Највећи пад забележен је међу децом и адолесцентима, посебно међу дечацима тинејџерског узраста и младима из социјално угрожених породица.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
То забрињава истраживаче јер управо деца могу да имају неке од највећих користи од редовног читања. Осим развоја писмености, читање се повезује са бољом пажњом, памћењем, контролом понашања, школским успехом и менталним здрављем.
Читање код деце развија пажњу и памћење
Лонгитудинално истраживање које је обухватило више од 10.000 младих показало је да је читање из задовољства у детињству повезано са бољим резултатима у адолесценцији. Деца која су раније стекла навику читања имала су развијенију пажњу, радно и епизодично памћење и извршне функције, односно способности неопходне за планирање, решавање проблема и контролу импулса.
Код њих је забележено и мање проблема са менталним здрављем и понашањем. У просеку су проводила мање времена испред екрана, више су спавала и остваривала боље резултате у школи.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаМноге од ових користи остале су видљиве и када су научници узели у обзир образовање родитеља, приходе домаћинства и друге социоекономске факторе. То је важно јер књиге, за разлику од бројних других образовних и развојних активности, могу да буду бесплатно доступне посредством школа и библиотека.
– Читање је одличан начин да подржимо здравље мозга, развијемо важне когнитивне способности и побољшамо осећај благостања – рекла је ауторка прегледа Барбара Сахакијан са Универзитета Кембриџ.
Она је нагласила да би децу требало подстицати да читају од најранијег узраста, имајући у виду све бројније доказе о дугорочним користима те навике.
Књиге могу да мењају структуру мозга
Развијање читалачких навика током детињства и адолесценције могло би да буде повезано и са променама у структури мозга. Код деце узраста од осам до 13 година са развијенијим читалачким способностима забележен је бољи интегритет беле масе.
Бела маса представља мрежу нервних влакана која повезује различите делове мозга и омогућава им да брзо размењују информације. Њено добро стање важно је за учење, памћење, разумевање језика и контролу сложених мисаоних процеса.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаУ мањем истраживању деце са дислексијом, осмонедељни програм вежбања читања довео је до побољшања читалачких способности. Истовремено је забележено повећање запремине сиве масе у деловима мозга повезаним са језиком и радним памћењем.
Резултати снимања мозга не значе да свака прочитана књига непосредно изазива одређену анатомску промену. Ипак, налази указују да редовна интелектуална активност може да подржи развој нервних мрежа задужених за когнитивне способности, емоционалну регулацију и разумевање других људи.
Мање стреса и више емпатије код одраслих
Користи од читања нису ограничене на децу. Истраживање спроведено међу више од 4.000 одраслих показало је да су особе које читају из задовољства пријављивале мање стреса, више емпатије и веће интересовање за лични развој.
Књиге су неке испитанике подстакле и на конкретне животне промене. Око 27 одсто читалаца навело је да их је прочитано дело мотивисало да потраже нови посао или прекину нездрав однос, док је 36 одсто добило жељу да отпутује. Петина испитаника почела је више да брине о здрављу, а 19 одсто пронашло је нови хоби.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаЧитање књижевности омогућава људима да свет посматрају из перспективе ликова чија се искуства, уверења и околности разликују од њихових. То би могло да објасни повезаност између читања, развијеније емпатије и веће толеранције према другачијим ставовима.
Истраживачи ипак напомињу да су анкете засноване на личним проценама учесника. У њима могу несразмерно да буду заступљени људи који већ воле књиге, па се не може са сигурношћу тврдити да је читање непосредно изазвало све пријављене користи.
Читање као заштита од когнитивног пропадања
Никада није касно да се стекне навика читања. Истраживање више од 5.400 здравих особа старијих од 55 година показало је да су они који су редовно читали или се бавили другим мисаоно захтевним активностима имали мањи ризик од развоја когнитивних тешкоћа током пет година.
Друго истраживање пратило је готово 2.000 људи старијих од 64 године током 14 година. Особе које су често читале биле су мање изложене когнитивном пропадању, а повезаност је уочена независно од њиховог образовања.
Читање би могло да допринесе стварању когнитивне резерве, односно способности мозга да дуже одржи функције упркос старењу или почетним променама повезаним са деменцијом. То не значи да књиге могу сигурно да спрече деменцију, али указује да интелектуална активност може бити један од заштитних фактора.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаДодатне користи могу да донесу читалачке групе и клубови књиге. Поред мисаоне стимулације, они старијим људима пружају прилику за дружење, разговор и осећај припадности.
– Групе за заједничко читање и клубови књиге доносе додатне користи посредством друштвене интеракције. Они могу да помогну људима да се осећају мање усамљено и повезаније са другима – рекла је Сахакијан.
Читање, дакле, не мора да подразумева искључиво обимне романе или захтевну стручну литературу. Књиге, часописи, стрипови, графички романи и електронска издања могу да подстакну радозналост, смање стрес и помогну очувању мозга – под условом да их бирамо и читамо зато што у томе заиста уживамо.
