Превенција деменције све је важнија тема јер лек који би зауставио ову болест још не постоји. На тржишту су се појавили нови лекови за Алцхајмерову болест, али и они, у најбољем случају, обећавају успоравање напредовања болести. Зато научници све више пажње усмеравају на оно што може да се уради много раније – пре него што се први симптоми уопште појаве.
Нова студија објављена у часопису Neurology Open Access указује да три фактора ризика у средњем добу имају посебно велики значај: пушење, дијабетес и висок крвни притисак. Према резултатима истраживања, људи који су избегли сва три фактора могли су да проведу чак 13 година дуже без деменције у поређењу са онима који су имали сва три ризика, преноси Nautilus.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Аутори студије истичу да је очување здравља мозга стратегија која мора да почне много пре старости. Јозеф Кореш са NYU Langone Health навео је да налази показују како људи у средњем добу треба активно да избегавају ове ризике ако желе да сачувају мозак дуже од једне деценије. То је посебно важно јер се процењује да је 42 одсто Американаца у ризику да после 55. године развије деменцију.
Превенција деменције почиње много пре старости
Међународни тим истраживача, који су предводили Кореш и други стручњаци за старење са NYU Langone Health, користио је податке из дугорочне студије Atherosclerosis Risk in Communities. То истраживање пратило је учеснике деценијама, почев од 1986. године, како би се испитала веза између васкуларних проблема и деменције.
ФОТО: Albina Gavrilovic/ShutterstockУ нову анализу укључени су здравствени подаци више од 12.400 људи. Они су на почетку имали у просеку 56 година, а истраживачи су пратили да ли имају висок крвни притисак, дијабетес и навику пушења. Потом су њихово здравље и ризик од деменције праћени током 26 година.
Резултат је био упечатљив. Учесници који нису имали ниједан од три фактора ризика живели су у просеку 30 година без деменције. Они који су имали сва три фактора ризика провели су без деменције просечно 17 година. Разлика од 13 година показује колико здравље крвних судова може да буде важно за здравље мозга.
Истраживачи су, такође, уочили и демографске разлике. Међу учесницима који су имали сва три фактора ризика, жене су дуже одлагале појаву деменције него мушкарци. Белци су, у просеку, дуже избегавали болест него црнци. Кореш је оценио да смањење васкуларних ризика може да користи свим групама, али да би одређене популације, попут црних одраслих особа, могле посебно да имају користи од циљане превенције.
ФОТО: Atthapon Raksthaput/ShutterstockТРИ ФАКТОРА РИЗИКА КОЈЕ ТРЕБА ПРАТИТИ
Пушење, дијабетес и висок крвни притисак у овој студији издвојени су као три важна фактора повезана са ризиком од деменције. Сва три утичу на крвне судове, а здравље крвних судова важно је и за мозак. Пушење оштећује циркулацију, дијабетес може да наруши метаболизам и крвне судове, док висок притисак дугорочно оптерећује срце, артерије и мозак. Зато редовне контроле, лечење по савету лекара и промена штетних навика могу бити важан део очувања здравља у средњем добу.
Пушење, притисак и дијабетес као удар на мозак
Порука студије није да је све у рукама појединца, нити да се деменција увек може спречити. Пушење јесте навика на коју се може утицати, али је никотин снажно зависан, а и замене попут вејпинга могу носити сличне ризике. Са друге стране, висок крвни притисак и дијабетес често имају и генетску компоненту, што значи да их није увек лако избећи без редовних прегледа, лечења и медицинског праћења.
Ипак, студија јасно показује да средње доба није период у којем треба одлагати бригу о мозгу за касније. Напротив, управо тада се постављају темељи здравије старости. Контрола притиска, праћење шећера у крви, престанак пушења и редовна лекарска контрола могу бити важни кораци у очувању когнитивног здравља.
Док медицина не пронађе терапију која може да заустави или значајно поправи симптоме деменције, превенција деменције остаје најјаче средство које људи имају. То није чаробна заштита, али је начин да се ризик смањи и да се добије оно што је многима најважније – више година живота са очуваним памћењем, самосталношћу и бољим квалитетом свакодневице.
