До 45 одсто ризика од деменције може бити спречено или одложено утицајем на факторе који се могу мењати, показују подаци Светске здравствене организације. Нове смернице СЗО указују на мере које могу помоћи у очувању когнитивног здравља и смањењу броја случајева деменције у будућности, преноси РТ Балкан.
У новим смерницама се наводи да се значајан део ризика може смањити раним препознавањем фактора који утичу на здравље мозга и правовременим деловањем.
Деменција је стање изазвано болестима мозга које утиче на памћење, размишљање и способност свакодневног функционисања. Према подацима СЗО, више од 57 милиона људи широм света живи са деменцијом, док се сваке године дијагностикује готово 10 милиона нових случајева. Најчешћи облик деменције је Алцхајмерова болест, која чини, како се процењује, 60 до 70 одсто свих случајева.
Поред утицаја на здравље, деменција значајно нарушава независност, достојанство и сигурност особа које живе са овим стањем.
Иако за ово стање не постоји лек, СЗО наводи да се до 45 одсто ризика може повезати са факторима на које је могуће утицати. Међу њима су употреба дувана, конзумирање алкохола, социјална изолација, физичка неактивност, изложеност загађењу ваздуха, као и незаразне болести, укључујући висок крвни притисак и дијабетес.
„Данас знамо више него икада раније о томе шта покреће ризик од деменције, а ове смернице то знање претварају у акцију“, рекао је генерални директор СЗО др Тедрос Адханом Гебрејесус, према званичном сајту организације.
„Земље сада имају јасне препоруке засноване на доказима које могу одмах применити у пракси како би заштитиле когнитивно здравље људи“, додао је он.
Како се наводи, нове препоруке представљају важну прилику за смањење терета деменције у наредним деценијама кроз бољу повезаност услуга за незаразне болести, ментално здравље и здравље мозга.
Смањење ризика и превенција болести
Ажуриране смернице засноване су на знатно већем броју доказа у односу на прве препоруке СЗО о смањењу ризика од деменције, објављене 2019. године.
СЗО препоручује различита здрава понашања и интервенције у начину живота, укључујући когнитивну обуку, когнитивну стимулацију и учешће у друштвеним активностима код одраслих који имају нормалну спознају или благо когнитивно оштећење.
Ажуриране смернице укључују и мере за смањење ризика од незаразних болести, попут повећања физичке активности, престанка употребе дувана, смањења конзумирања алкохола, усвајања здраве исхране и смањења изложености загађењу ваздуха.
Управљање кардиометаболичким стањима, као што су хипертензија, дијабетес и висок холестерол, такође може допринети смањењу ризика од деменције. Смернице наводе и да се слушни апарати могу понудити као део стратегија за смањење ризика.
С друге стране, СЗО не препоручује употребу суплемената витамина Б и Е, омега-3 полинезасићених масних киселина (ПУФА), као ни мултивитамина и минерала у циљу смањења ризика од когнитивног опадања или деменције, уколико код особе није утврђен недостатак ових супстанци. Разлог је недостатак доказа да њихова употреба доноси користи које превазилазе могуће нежељене ефекте.
Деменција као здравствени, друштвени и економски терет
Деменција утиче на способност људи да самостално живе, раде и обављају свакодневне активности, а истовремено представља велико оптерећење за породице и неговатеље.
ФОТО: Gorodenkoff/ShutterstockПрема подацима СЗО, деменција наноси велики економски губитак и глобалну економију кошта око 1,3 билиона долара годишње. Око половине тих трошкова односи се на неплаћену негу коју пружају чланови породице и пријатељи.
Разумевање фактора ризика и предузимање мера за смањење ризика од деменције, како се наводи у смерницама СЗО, може допринети бољем здрављу и квалитету живота, помажући људима да дуже живе здравије, независније и квалитетније.
