Реља Жељски: Aнтисрпска медијска сцена на Kосову и Mетохији (2/3)

На медијској сцени лажне „државе Косово“ издвојило се неколико кућа које предњаче у ширењу антисрпске пропаганде, а по налогу и за рачун Куртијевог „Самоопредељења“. „Муницију“ за ту врсту баражне паљбе по свему што је српско неретко добијају од тзв. безбедносних структура под њиховом контролом, али се не смеју занемарити ни одређени спољни утицаји и интереси којима ови медији служе

У другом делу наше трилогије читаоцима осветљавамо позицију и улогу РТВ „Дукађини“ у Куртијевој медијској машинерији.

РТВ „Дукађини“ је медијска кућа која обухвата кабловски телевизијски канал, радио-станицу и, што је у данашње време посебно важно, информативни интернет портал. У процесу формирања ове мреже најпре је 1999. године покренут регионални радио у Метохији, док се у наредним годинама она гранала и проширила до данашњих размера, које јој омогућавају да медијски покрива читав простор КиМ.

Један од финансијски најмоћнијих Албанаца у јужној српској покрајини Екрем Лука из Пећи је, посредством предузећа „Дукађини“, чији је он једини акционар, власник 80% РТВ „Дукађини“. Преостали сувласници су глумац и аутор емисије „Дебат пљус“ Ермаљ Пандури (10%), извршни директор РТВ „Дукађини“ Дардан Белегу (5%) и водитељка на ТВ „Дукађини“ Едита Дољи Мухаџири, са такође 5% сувласничког удела. Председник Управног одбора РТВ „Дукађини“ је Кораб Лука, син Екрема Луке.

РТВ „Дукађини“ се унеколико разликује од већине других албанских медија блиских „Самоопредељењу“. Раније је овај медиј видно давао нешто више простора политичким представницима из Метохије, посебно из редова Алијансе за будућност Косова (АБК) Рамуша Харадинаја, што је био случај и у периоду након њиховог преласка у опозицију. То је свакако последица дугогодишњег блиског пријатељског и партнерског односа Екрема Луке и Рамуша Харадинаја, у коме је први, осим медијске потпоре, финансирао многе активности другог. Харадинај наравно није остајао дужан Луки, те му је заузврат пружао снажну политичку и другу подршку коју је са позиције у врху власти могао да обезбеди и гарантује. Очекекивано и сасвим логично, у исту врсту спреге касније су ушли нови играчи – Курти и његово „Самоопредељење“.

Последњих година РТВ „Дукађини“, у координацији са приштинским режимом, наглашено третира „патриотске“ теме и пласира садржаје презасићене антисрпским шовинизмом. Посебну пажњу посвећује извештавању са севера КиМ, спроводећи отворену антисрпску пропаганду и демонизујући читаву српску популацију на том простору. Илустративан у том смислу је случај пласирања видео-садржаја са камера које су „безбедносне структуре“ тзв. Косова поставиле широм севера КиМ, а чији су главни циљеви били поткрепљивање пропагандно-субверзивне тезе о наводном постојању „шверца“ масовних размера између централне Србије и севера КиМ и вршење медијске припреме домаћег и страног јавног мњења за хапшење више десетина Срба под оптужбама за илегалну трговину.

На прљаву пропагандну кампању мржње према Србима и институцијама Србије не наседају само Албанци са КиМ већ је преузимају и шире и појединци из централне Србије

Нарочито треба истаћи да су баш на РТВ „Дукађини“, у ударним терминима, најчешће у емисији „Дебат пљус“, коју уређује и води Ермаљ Пандури, пласирани „ексклузивни“ материјали, односно аудио, видео и фото садржаји креирани у тзв. Обавештајној агенцији Косова (ОАК) и другим илегалним „безбедносно-обавештајним“ структурама под контролом приштинског режима. Циљ ових медијских „специјалних операција“ је покушај јавне дискредитације државног руководства Србије, на челу са председником Републике Србије Александром Вучићем, водећих великодостојника Српске православне цркве предвођених патријархом Порфиријем, као и Српске листе, те уношење подела међу Србе на КиМ, али и у централној Србији.

Из пласираних садржаја видљиво је постојање масовног надзора над водећим представницима српске заједнице на КиМ, али и агресивне обавештајно-субверзивне кампање према територији централне Србије, што само потврђује општепознату чињеницу да су готово целокупни обавештајни капацитети тзв. Косова окренути према Србима и Србији. Готово парадоксално, али и очекивано, делује то да се упоредо, класичном заменом теза, на РТВ „Дукађини“ континуирано пласирају „ексклузивни материјали“ којима се креира лажни наратив да БИА спроводи агресивне „обавештајне“ активности на КиМ.

ФОТО: Компас/Илустрација

Снажну спрегу „безбедносно-обавештајних“ структура под контролом Приштине са РТВ „Дукађини“ потврђује и низ примера јавног публиковања садржаја изузетих из телефонских уређаја ухапшених Срба, као у случају тадашњег помоћника директора Канцеларије за КиМ Игора Поповића након његовог хапшења на територији јужне српске покрајине, те у бројним другим случајевима ухапшених грађана под конструисаним оптужбама за шпијунажу у корист БИА. У тим приликама, поред наводних аудио и писмених комуникација ухапшених са припадницима БИА и других српских безбедносних структура, објављиване су и фотографије и лични подаци појединих припадника БИА, уз пратећи клеветнички наратив и обележавања тих људи као „српских шпијуна“ који агресивно раде против тзв. Косова.

На прљаву пропагандну кампању мржње према Србима и институцијама Србије не наседају само Албанци са КиМ већ је преузимају и шире и појединци из централне Србије, који су зарад сопствене политичке и друге самопромоције у стању да као „релевантне“ информације на друштвеним мрежама деле извештаје РТВ „Дукађини“, прецизно усмерене против државног руководства Србије и Српске православне цркве.

У тим случајевима, кратковиди, острашћени или подмукли појединци (прве две категорије обично несвесно, а трећа потпуно свесно и крајње интересно улазећи у то врзино коло) постају део сложених пропагандно-субверзивних операција пласирања дезинформација и лажних вести, путем технике коју су и теорија и пракса дефинисале под називом „пинг-понг“. Подсећања ради, реч је о једној од најважнијих техника за вођење деструктивних кампања према јавном мњењу, која најчешће подразумева усаглашену (координирану и истовремену) акцију путем које аутор дезинформацију или лажну вест пласира посредством једног медија, а коју затим преузимају други комплементарни медији, али и појединци путем деловања на друштвеним мрежама. Сви они се или налазе под контролом истих структура, односно креатора специјалне операције, или се воде заједничким и истоветним интересима.

У суштини, две су кључне намере које стоје иза оваквог вида деловања – да се дезинформације и лажне вести што више пута понове на различитим местима и да их примете и објаве велики и утицајни „мејнстрим” медији, нарочито они чија мрежа покрива читаве државе и регионе, па све до заступљености на глобалном нивоу. Можемо само замислити степен задовољства структура из Приштине када у ту мрежу „упецају“ ловину која представља или мисли да представља део друштвено-политичког спектра Србије.

Једнако драстични и негативни су, истина ретки, примери у којима млади Срби из централне Србије „осете потребу“ или бивају изманипулисани, да у налету инфантилног и увек глупог аутошовинизма покушају да у програму РТВ „Дукађини“, и то баш у емисији Ермаља Пандурија, у критичком тону представе ситуацију у сопственој земљи, сервирајући то као својеврсну медијску „посластицу“ и ужитак како за аутора емисије, тако и за његове госте албанске националности у студију.

Последњих година РТВ „Дукађини“, у координацији са приштинским режимом, наглашено третира „патриотске“ теме и пласира садржаје презасићене антисрпским шовинизмом

Управо у контексту деловања разгранатих медијских мрежа, које омогућавају уласке у већ описане кампање, корисно је споменути да је Екрем Лука власник и локалне радио-станице – Радио Пеја из Пећи, док је још интересантнија чињеница да је његов братанац Гентиан Лука власник и директор портала Telegrafi.com, покренутог 2006. године, са седиштем у Приштини. У питању је један од најчитанијих и најутицајнијих албанских медијских портала у региону, нарочито популаран код млађе популације. Портал је, упркос породичним везама власника, независтан од РТВ „Дукађини“ и води другачију уређивачку политику, која по наративу, ставовима, естетици и избору вести наликује на друге медијске портале који припадају корпусу албанских гласила са либералним имиџом, као што су Газета Бљиц, АТВ, Љајм и сл. Овај портал покушава да буде партијски неутралан, али је великоалбанска оријентација и код њега неупитна константа, коју не ремети ни чињеница да је од 2023. године уредник Мухамет Хајрулаху, родом из Медвеђе, некадашњи службеник прозападне „Балканске истраживачке мреже“ (BIRN).

Отуда не чуди и то што је управо из правца овог медија пре неколико година ишао покушај поткупљивања одређеног броја српских новинара на северу КиМ, са циљем да се посредством њих пласирају дезинформације о српским политичким структурама са тог простора, односно да се делегитимизују тамошњи водећи српски политички представници и унесе раздор у српску заједницу. Све то представља још један доказ да идеологија „Велике Албаније“ код њених носилаца надилази све друге идеолошке правце и политичка опредељења.