Важно је и нужно упорно понављати како међународној, тако и домаћој јавности, да су Срби у сопственој земљи, на тлу јужне покрајине Косово и Метохија, дубоко у 21. веку, најугроженији народ у Европи, изван ратом захваћених подручја у Украјини
Посебно то треба чинити сваки пут када Аљбин Курти, као кључна политичка фигура тзв. Косова, уз благослов и активну или прећутну подршку неких од најважнијих актера у међународној арени, у атмосфери систематског и дуготрајног терора над Србима организује изборе које свету жели да представи као „врхунац савремене демократије у мултиетничком амбијенту“.
Осећај ултимативне угрожености, обесправљености и безнађа који из тога проистиче резултира тихим исељавањем хиљада припадника српске заједнице са КиМ, које поприма облике „белог геноцида“. Наиме, Срби су више од две и по деценије на КиМ изложени гетоизацији и капиларном насиљу, које је од доласка „Самоопредељења“ на власт марта 2021. године попримило облике системског квазидржавног терора. За разлику од ранијих деценија, када су носиоци терора и напада били припадници албанских екстремистичких и терористичких организација и радикални појединци, последњих година су то привремене приштинске институција под руководством „Самоопредељења“ и Аљбина Куртија, па су практично све полуге система тзв. Косова упрегнуте у координисаним напорима да генеришу неиздрживи притисак на Србе.
Од доласка Куртија на власт до закључења овог текста забележено је 723 етнички мотивисаних инцидената, дискриминаторних насилних акција „полиције“ и антисрпских активности других „институција косовског система“
Куртијев покрет „Самоопредељење“, који је иницијално основан под паролом „Не преговорима – Самоопредељење!“, доследно наставља да спроводи своју екстремну агенду „Алтернатива за север“, срочену у 13 тачака још 2012. године. Први део тог плана је радикална полицизација и милитаризација севера КиМ, у склопу чега су од доласка Куртија на власт на то подручје упућене стотине „косовских“ полицијских специјалаца и припадника тзв. Безбедносних снага Косова обучених у полицијске униформе, који свакодневно демонстрирају силу парадирајући оклопним возилима и са дугим цевима. Они се смештају у базе које су у последње четири године, такође у складу са старим намерама „Самоопредељења“, убрзано грађене на противправно експроприсаној земљи локалних Срба. У склопу истих планова, који обухватају и успостављање албанске привредне доминације на северу КиМ, приштинске власти покушавају да узурпирају и оно мало привредних ресурса који су остали под контролом тамошњих Срба.
Део исте агенде је и насељавање 11.500 Албанаца на север КиМ, те је у ту сврху „Влада Косова“ већ издвојила 4 милиона евра за субвенционисање изградње кућа за албанске усељенике, односно Албанце из других делова Покрајине. Упоредо са тим се врши узурпација неусељених стамбених јединица које су грађене из српских ресурса у циљу збрињавања социјално угрожених и интерно расељених Срба, као и рушење наводно бесправно изграђених српских кућа.
Од доласка Куртија на власт до закључења овог текста забележено је 723 етнички мотивисаних инцидената, дискриминаторних насилних акција „полиције“ и антисрпских активности других „институција косовског система“. Дакле, за 270 седмица од како је Курти на власти, готово два и по озбиљна антисрпска инцидента недељно. Хапшења Срба, психофизичко злостављања, узурпација имовина и други атаци Куртијевог режима толико су чести да изван Србије више готово и нису вест, па чак ни злостављање српске деце од стране припадника тзв. Косовске полиције.
У предизборним периодима, напади се, готово у форми неке изопачене традиције, само још више интензивирају, генеришући агресију и мржњу према свему српском. Тако је у ранијем периоду Рамуш Харадинај покушао да добије што већи број гласова Албанаца предизборном кампањом чији је главни мото био „100%“, алудирајући на „царине“ од 100% које је увео на српску робу. Међутим, антисрпски радикализам Куртијевог режима толико је велики да му не могу парирати ни некадашњи команданти терористичке „ОВК“.
Део исте агенде је и насељавање 11.500 Албанаца на север КиМ, те је у ту сврху „Влада Косова“ већ издвојила 4 милиона евра за субвенционисање изградње кућа за албанске усељенике, односно Албанце из других делова Покрајине
У таквом друштвено-политичком и безбедносном амбијенту на КиМ се 7. јуна ове године одржавају нови ванредни избори за тзв. Скупштину Косова. То ће бити четврти изборни циклус на КиМ од фебруара прошле године. Тим горе по Србе, посебно када се испољи још једна негативна традиција – нападно „затварање очију“ и „слепило“ делова међународне заједнице. Јер се кристално јасно зна – чим се распишу избори Курти ће појачати „активности“. Популистичке мере повећања плата и пензија, или подела по 100 евра деци, пензионерима и службеницима нису довољне. Мора се изнова и изнова, малтретирањем и угрожавањем Срба, потврдити „патриотски имиџ“.
ФОТО: Printscreen/Kosovo OnlineУ претходним изборним циклусима предизборни програм је подразумевао обавезна „бомбастична“ хапшења Срба по конструисаним и лажним оптужницама, грађени су и отварани нови мостови преко Ибра у Косовској Митровици, Курти се уз пратњу стотина до зуба наоружаних екстремиста обучених у полицијске униформе провокативно појављивао на северу КиМ, узурпиране су једна по једна српска институција… Списак је дуг, а простор да се испише премали.
За овај предизборни циклус, Куртијев труст мозгова осмислио је отимање железничких станица на северу КиМ, уз мењање застава и разбијање ћириличних натписа у присуству „министара“ унутрашњих послова и економије, затим нови талас хапшења и изрицања пресуда Србима за „шпијунажу“, „тероризам“, „ометање воље бирача“ и „напад на уставни поредак“. На агенди је и почетак изградње џамије у северном делу Косовске Митровице, али и доношење акта којим се започиње оснивање „Жандармерије Косова“, нове јединице војно-полицијског карактера којом се намерава појачати притисак на Србе и премостити забрана стационирања и деловања тзв. Безбедносних снага Косова на северу Покрајине.
Део предизборног „фолклора“ је и системска опструкција политичке партиципације Срба, што се посебно односи на Српску листу, која је у претходна два изборна циклуса на КиМ, упркос свему, освојила 9 од 10 српских мандата у тзв. Скупштини Косова. Владајуће странке приштинског режима покушале су да на тим изборима забране учешће Српској листи, која се константно суочава са претњама лидера „Самопредељења“ да ће бити проглашен за терористичку организацију, чиме би било забрањено њено постојање. Провизоријум „демократије“ у тзв. Републици Косово је такав да је српским посланицима октобра 2024. године од стране председника тзв. Скупштине Косова било забрањено да присуствују седници. Срби једноставно нису по вољи приштинском режиму. Осим Ненада Рашића и сличних њему који су се отворено ставили Куртију на располагање. Уз то, посебан облик политичке депривације је упорно ометање коришћења бирачког права за протеране Србе са КиМ, који се превасходно перципирају као гласови Српске листе. Са друге стране, за албанску дијаспору широм Европе организују се посебна бирачка места са свом пратећом логистиком.
У међувремену, Приштина и даље одбија да учини било какав искорак у смеру формирања Заједнице српских општина (ЗСО), односно српске аутономије са супстанцијалним овлашћењима, чијим би оснивањем могло бити створено компромисно решење за функционисање виталних институција за опстанак српског народа на КиМ. Напротив, те институције се систематски укидају. Оне су се нашле на удару тзв. Косовске полиције, која је окупирала њихове просторије и забранила им рад. Поред тога, српски службеници, укључујући органе општина и социјалног старања, као што је пензиони фонд, суочени су са кривичним пријавама и поступцима, у којима се њихов рад у српским институцијама квалификује као тешко кривично дело – „Напад на уставни поредак“, због чега им се прети дугогодишњим затворским казнама.
У таквом друштвено-политичком и безбедносном амбијенту на КиМ се 7. јуна ове године одржавају нови ванредни избори за тзв. Скупштину Косова
На КиМ још увек настављају да егзистирају српске здравствене и просветне установе. Стотине српских породица запослених у просвети и здравству зависне су од прихода које остварују својим радом, при чему треба нагласити и то да Срби практично немају приступ здравственим услугама у центрима под контролом Албанаца. Скорашње хапшење седам директора српских здравствених установа на централном делу Косова и Метохије због наводног утицаја на запослене да гласају за Српску листу нови је предизборни удар и на српску заједницу и на српски здравствени систем. Српске школе и факултети могли би се већ од наредне школске и академске године, односно од ове јесени суочити са забраном или опструкцијом рада, што би био трагичан ударац за српску децу и њихове породице, при чему тзв. премијер у техничком мандату Аљбин Курти константно износи претње у том правцу.
Последица свега је да читав један народ пати под притиском антицивилизацијског, антидемократског, антихришћанског и надасве антисрпског режима, који квазиинституционални систематски терор настоји да оправда кроз флоскуле „заштита уставног поретка“ и „спровођење закона“.
Држава Србија и Српска православна црква су, у циљу заштите Срба и других угрожених националних заједница на КиМ, српских институција, светиња и имовине, безброј пута тражиле помоћ и заштиту међународних институција на КиМ и то настављају да чине. Међутим, разултат већ описаног приступа представника међународних чинилаца који су присутни на КиМ, независно од тога да ли су апсолутно незаинтересовани за патње српског народа или изражавају личну солидарност и разумевање за њихов положај, углавном је исти – практично никада нису учинили ништа да зауставе најезду Куртијевог режима. Понекад лицемерно покушавају да нас „теше“ како су испади према Србима део предизборне кампање, која ће проћи. Да – кампања прође, али ухапшени Срби остану у затворима, а албански специјалци у својим новим базама у српским срединама. Зато готово у неверици слушамо када нас поједини међународни партнери питају „да ли ће и на који начин Срби пружити организовани отпор угњетавању!?“. Знамо каква би била реакција међународних снага у том случају. Вероватно идентична као маја 2023. године када су до зуба наоружане албанске снаге окупирале зграде општина на северу КиМ, голоруки народ се окупио да протестује, а припадници КФОР стали између и окренули штитове и палице према народу.
Две и по деценије улагања милијарди евра и долара у изградњу „државе“ и „демократије“ на КиМ, нове зграде и опрема, силни семинари и обуке, сав тај „менторинг и мониторинг“, нису изродили ништа боље од онога што је сада сурова реалност на КиМ – етнички режим, квазидржавни терор албанске већине над српском мањином и селективну „правду“ – исто, ако не и горе него у доба Османског царства, само уз примену савремених технологија. Толико о демократији у овом делу Европе у 21. веку.
ФОТО: Printscreen/Kosovo Online
ФОТО: Printscreen/Kosovo Online
ФОТО: Printscreen/Kosovo Online
ФОТО: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
ФОТО: Printscreen/Kosovo Online
ФОТО: Printscreen/Kosovo OnlineПоследица свега је да читав један народ пати под притиском антицивилизацијског, антидемократског, антихришћанског и надасве антисрпског режима, који квазиинституционални систематски терор настоји да оправда кроз флоскуле „заштита уставног поретка“ и „спровођење закона“
