Богат човек је онај који у тренутку општег страха успева да сачува мирноћу, донесе рационалну одлуку и види прилику тамо где већина види само проблем
Кризе су саставни део економског система. Оне нису изузетак, већ правило. Током последњих стотину година свет је прошао кроз Велику депресију, нафтне шокове, финансијску кризу 2008. године, пандемију, инфлаторне таласе и геополитичке сукобе и отворене ратове који су уздрмали глобална тржишта. Ипак, упркос свим тим догађајима, глобална економија је наставила да расте, компаније су настављале да стварају вредност, а нови милионери и милијардери су настајали управо у периодима највеће неизвесности.
То нас доводи до једног занимљивог питања: Како се богати понашају када наступи криза?
Одговор није једноставан, али је веома важан. Јер разлика између просечног човека и човека који поседује капитал често није у интелигенцији, образовању или срећи. Разлика је у начину размишљања и понашања када се појави страх.
1. Криза је тест карактера, а не само новчаника
Већина људи верује да богати током кризе не осећају страх. То није тачно. Богати осећају исти страх као и сви други. Гледају пад тржишта, читају лоше вести, виде успоравање економије и раст неизвесности. Међутим, оно што их разликује јесте чињеница да не дозвољавају емоцијама да управљају њиховим одлукама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Управо тада се види разлика између инвеститора и посматрача.
Док просечан човек пита:
„Како да сачувам оно што имам“, инвеститор пита: „Где се крије прилика коју други не виде?“
То је суштинска разлика.
Криза није само економски догађај.
Она је психолошки догађај.
2. Готовина постаје краљ
Једна од првих ствари које озбиљни инвеститори раде јесте очување ликвидности.
У временима раста готово сви изгледају паметно. Кредит је лако доступан, некретнине расту, акције расту, а оптимизам доминира тржиштем.
Међутим, када наступи криза, ликвидност постаје највреднији ресурс.
Рецимо, депозити у банкама имају малене приносе, али дају ти слободу да можеш брзо да купиш потцењене акције на берзи кад се укаже прилика, а укаже се.
Новац на рачуну можда не доноси велики принос, али доноси могућност избора.
А могућност избора је најскупља валута у кризним временима.
Богати зато често улазе у кризу са резервама капитала. Не зато што су песимисти, већ зато што разумеју да ће се пре или касније појавити прилике које ће моћи да купе по ценама које нису биле могуће у периоду еуфорије.
Постоји стара изрека: "Плима подиже све бродове." У добрим временима готово све расте. Међутим, када вода почне да се повлачи, тада се види ко плива без купаћег костима
3. Када сви продају, богати анализирају
Историја финансијских тржишта показује занимљив образац.
У тренуцима највеће панике већина инвеститора продаје.
То смо видели 2008. године. Када сте Сити банку могли по 1 долар да купите, или улагање у Фани Меј, Фреди Мек.
То смо видели током пандемије 2020. године – ко је имао кеша опасно је зарадио на Гуглу, Аплу и Фејсбуку.
То смо видели током бројних регионалних и глобалних криза.
Маса реагује емоционално, или продаје или чека.
Капитал реагује рационално.
То не значи да богати купују све што падне.
Напротив.
Они анализирају квалитет имовине.
Посматрају:
- новчане токове,
- профитабилност,
- дугове,
- тржишни положај,
- квалитет менаџмента.
Док други читају наслове у медијима, озбиљни инвеститори читају билансе (биланс стања и биланс успеха није само за студенте). Јер богатство се не ствара праћењем емоција масе, већ разумевањем економских фундамената.
4. Богати купују време
Једна од највећих заблуда јесте да богати купују само акције, некретнине или фирме.
У стварности, богати купују време.
Док већина људи размишља о наредних шест месеци, инвеститори размишљају о наредних десет година.
Они знају да ће већина данашњих проблема за десет година бити фуснота у историјским књигама.
Зато постављају другачија питања.
Не питају:
„Шта ће бити следеће недеље?“
Питају:
„Како ће изгледати свет 2036. године?“
Које индустрије ће расти?
Које технологије ће доминирати?
Које земље ће привлачити капитал?
Који трендови су незаустављиви?
То је начин размишљања који одваја стратеге од шпекуланата.
5. Криза је време када се купује квалитет
Постоји стара изрека: „Плима подиже све бродове.“ У добрим временима готово све расте.
Међутим, када вода почне да се повлачи, тада се види ко плива без купаћег костима. Криза разоткрива квалитет. Лоше компаније прве страдају. Превелики дугови долазе на наплату. Погрешне одлуке постају видљиве.
Зато богати у кризама траже квалитетну имовину која је привремено постала јефтина. Они не траже најјефтиније. Траже најбоље.
Постоји огромна разлика између те две ствари.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
6. Дисциплина побеђује интелигенцију
Као економиста и инвеститор, током година сам упознао много интелигентних људи.
Неки од њих никада нису изградили озбиљан капитал.
Такође сам упознао људе просечне интелигенције који су постали веома богати.
Зашто?
Зато што је у инвестирању дисциплина важнија од интелигенције.
Тржиште не награђује најпаметније.
Тржиште награђује најдоследније.
Човек који двадесет година дисциплиновано улаже део својих прихода често ће остварити бољи резултат од генијалца који не може да контролише своје емоције.
Криза управо открива ту разлику.
7. Богати улажу у знање док други штеде на њему
Још једна занимљива карактеристика богатих јесте однос према учењу.
Када дођу тешка времена, многи прво смањују трошкове едукације.
Прекидају семинаре.
Престају да читају.
Одлажу усавршавање.
Богати раде супротно.
Они знају да је најбољи поврат на капитал често управо улагање у сопствено знање.
Јер тржишта се мењају.
Технологије се мењају.
Индустрије се мењају.
Али способност доношења квалитетних одлука остаје трајна предност.
Разлика између просечног човека и човека који поседује капитал често није у интелигенцији, образовању или срећи. Разлика је у начину размишљања и понашања када се појави страх
8. Највећи трансфери богатства дешавају се током криза
Ово је можда најважнија лекција.
Већина људи мисли да се богатство ствара током економског бума.
Делимично је тачно.
Али највећи трансфери богатства дешавају се током криза.
Тада се имовина продаје под притиском.
Тада настају прилике.
Тада они који имају капитал, стрпљење и храброст долазе у позицију да купују оно што други морају да продају.
Зато су многе данашње велике империје настале управо у периодима када је већина веровала да је будућност мрачна.
Закључак
Криза је попут економског рендгена. Она показује стварно стање појединаца, компанија и држава. У добрим временима грешке се често сакрију. У лошим временима све постаје видљиво.
Због тога богати не посматрају кризу само као претњу.
Они је посматрају као процес селекције. Као тренутак када се квалитет одваја од просечности. Као период у којем дисциплина, стрпљење и рационалност постају важнији од брзине, еуфорије и оптимизма.
Можда је зато најбоља дефиниција богатог човека следећа: Богат човек није онај који поседује највише новца. Богат човек је онај који у тренутку општег страха успева да сачува мирноћу, донесе рационалну одлуку и види прилику тамо где већина види само проблем.
Јер на крају, богатство се не мери само капиталом. Мери се способношћу да се размишља дугорочно онда када сви други размишљају краткорочно. А управо се та способност најјасније види у време кризе.
