У очима блокадера питање фамозне „изборне листе“ има само један заиста важан аспект, а то је: ко ће ту држати кључ од касе у сопственим рукама. Све друго, у већој или мањој мери, спрам ове контроле новца своди се на обичне трице и кучине
Могу различити „кандидати за студентску листу“ до миле воље да се препоручују, договарају, лобирају за себе и друге, свађају и искључују међусобно, „ветирају“ и „ограђују“, потписују сервиране им „сагласности“ и „обавезе“… све су то, на крају крајева, потпуно периферне ствари. Мало ко од њих заиста и планира да након наредних избора седи у Скупштини, учествује у дугим расправама, проводи дане и ноћи бавећи се законским предлозима, одлукама и другом регулативом. Они који су им се представили као „они који се питају“, свакако – немају намеру да то раде. Стога су и места на „листи“ наменили другима, од којих се очекује тек толико да буду послушни. А како ће се бавити политиком и којом то тачно политиком, реално никога у круговима блокадера и не занима. Оно што их (стварно) занима јесте – како ће контролисати новац, по закону предвиђен за парламентарне субјекте кроз редовно финансирање.
Фантомска „студентска листа“, како су је навелико блокадери медијски брендирали, неће бити класична листа поднета од стране регистроване политичке странке или коалиције. Модел „група грађана преко удружења грађана“ биће примењен уместо „класичног“, а једна од кључних практичних разлика између ова два модела налази се управо у праву на располагање новцем, који се исплаћује по сваком освојеном мандату. Више хиљада евра по сваком народном посланику, сваког месеца, током читавог трајања сазива, већ се у неколико наврата показало као опасна нагазна мина за различите „групе грађана“.
Под именом „Студентска листа“, уписан је нови субјект чији су оснивачи „изабрали“ свој управни одбор, на чијем се челу сада налази Петар Живковић, син бившег полицијског функционера Богољуба Живковића
Једно овлашћено лице, званични заступник, примаће огроман новац на свој лични рачун. И радиће са њим – шта му воља. Са том мишљу организован је упис код Агенције за привредне регистре 11. маја ове године: под именом „Студентска листа“, уписан је нови субјект чији су оснивачи (у виду мање групе истакнутих блокадера из Београда) „изабрали“ свој управни одбор, на чијем се челу сада налази Петар Живковић, син бившег полицијског функционера Богољуба Живковића. Исти је, од дана уписа – званични законски заступник овог „удружења грађана“. И ту лежи одговор на питање: ко држи кључ од касе и располаже свим новцем, који блокадери унапред жељно ишчекују. Док разни Ђокићи, Ломпари, Шошкићи и слични могу само да греју скупштинску клупу. Ако не желе, не морају ни то – приступ каси свакако имати неће.
Сва чар у описаном моделу изласка на изборе и потоње контроле новца огледа се у простом законском правилу: да никаква накнадна „љутња“ ту не може да промени баш ништа. Посланици могу да се деле на групе, мењају дресове и таборе, прелазе где год хоће и раде шта им воља… сав новац наставља да стиже на један те исти рачун, да иде само у руке оног једног „званично овлашћеног“.
Када су пре око годину дана блокадери први пут изашли са ставом да „желе изборе“, било је то уз напомену: да траже ограничен мандат (14 или 18 месеци) за скупштински сазив који ће бити формиран након тих избора, а потом би се наводно ишло на нове изборе (на којима ће учествовати „сви“, па и они којима блокадери упорно покушавају да наметну забрану учешћа на изборима које наводно „траже“). Овај став је на волшебан начин – нестао у међувремену. Блокадери сада горљиво заступају причу о „пуном мандату“ наредног скупштинског сазива, у трајању од четири године. Разлоге ове промене треба тражити у претходним редовима: ко је још луд да узима лично огроман новац 18 месеци, ако буде имао и минимум прилике да то ради 28 или 38 месеци… можда и нешто дуже? Да ли ће то чинити са места парламентарне опозиције – такође је секундарно питање. Истраживања која раде сами блокадери (и плаћају свако по више десетина хиљада евра) и онако показују да могу рачунати на 20-27% гласова (тренутно, са тенденцијом даљег смањења). Ако то и није довољно за освајање власти, опет ће кроз замишљену формулу значити – милионе. Сваког месеца. Па што дуже потраје, утолико боље.
