Нови приступ лечењу артеријске хипертензије (високог крвног притиска) који узима у обзир индивидуалне генетске карактеристике особе развили су специјалисти на Универзитету Сеченов у Русији.
Генетски фактори утичу на избор и дозирање лекова за снижавање крвног притиска, саопштила је прес служба универзитета.
„17. мај је Светски дан борбе против хипертензије. Млади научници са Универзитета Сеченов предложили су приступ који лечење ове болести чини персонализованијим и прецизнијим. На основу идентификованих генетских фактора који утичу на ефикасност антихипертензивних лекова, истраживачи су развили алгоритам за избор медикаментозне терапије и дозирања за пацијенте“, истакла је прес служба, преноси ТАСС.
Истраживачки тим са Одељења за клиничку фармакологију на Институту за клиничку медицину Универзитета Сеченов спровео је студију са циљем да идентификује узроке разлика у одговорима пацијената на стандардну антихипертензивну терапију. Индивидуалне генетске карактеристике појавиле су се као кључни фактор.
Три месеца истраживања
Студија је обухватила 179 пацијената са новодијагностикованом хипертензијом који претходно нису лечени од ње. Свим учесницима су прописани блокатори рецептора ангиотензина ИИ (ИРБ) – ирбесартан или валсартан – као монотерапија или комбинована терапија. Пре лечења, подвргнути су генетском тестирању.
Током три месеца, истраживачи су процењивали нивое крвног притиска, спроводили лабораторијске тестове и мерили нивое лекова у крви. Студија је идентификовала кључне генетске варијанте повезане са ефикасношћу лечења.
Такође је идентификован генетски маркер за повећан ризик од развоја артеријске хипотензије (тј. крвног притиска сниженог на непожељан ниво) током лечења ирбесартаном – варијанта гена ЦYП2Ц9*3.
Носиоци ове варијанте имали су значајно већу вероватноћу да развију артеријску хипотензију (вртоглавица, слабост).
Научници су закључили да је алтернативна терапија, укључујући валсартан, пожељнија за такве пацијенте.
„Наша студија је показала да генетске карактеристике пацијента могу значајно да утичу на ефикасност и безбедносни профил антихипертензивне терапије“, приметила је Екатерина Реброва, професорка Катедре за клиничку фармакологију и водећа ауторка студије. Она је навела да су на основу ових података развили и патентирали алгоритам за персонализацију почетне антихипертензивне терапије блокаторима рецептора ангиотензина ИИ.
Резултати рада објављени су у часопису „Фармација и фармакологија“.
