Министар културе Никола Селаковић вечерас је на свечаности у Народном позоришту у Београду отворио изложбу „Филолошко дело Јована Стерије Поповића – Речима кроз векове” ауторке Неде Павловић, на којој је представљена и њена монографија о српском књижевнику.
Говорећи пред бројним званицама, Селаковић је истакао да монографија „Филолошко дело Јована Стерије Поповића“ и мултимедијална изложба усмеравају пажњу на Стерију Поповића као на изврсног филолога, професора права, беседника и утемељивача будућег Друштва српске словесности, данашње Српске академије наука и уметности (САНУ).
На свечаности у фоајеу позоришта, Селаковић је рекао да књига и изложба, реализовани уз помоћ Министарства културе и Народног позоришта, долазе као драгоцени путоказ кроз Стеријин филолошки свет.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ
Према његовим речима, откривају га као личност која се није само борила за правилност српског језика, већ и да својом снагом и појмовима изнесе кључне речи науке и високе културе.
– Ауторка нам својим радом поручује да Стерија није само прошлост коју проучавамо, већ живи дијалог који и данас водимо о свом идентитету. Дијалог који нас позива да мудро и одмерено спајамо најбоље тековине културног наслеђа са временом у којем живимо и која тек долазе – истакао је министар.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆУ тренутку када се навршава 220 година од рођења и 170 од смрти Поповића, који је живео свега 50 година, Селаковић је приметио да је „иза себе оставио импозантно дело чије величине, димензије и домете, до дана данашњег никада нисмо успели да сагледамо у целини“.
Селаковић је додао да вечерашњи скуп представља посебну прилику да се шира културна јавност упозна са мало познатим научним стваралаштвом Поповића.
– Књижевно дело великог Стерије није у правој мери познато целокупној српској јавности. Сви волимо ‘Родољупце’ и чудимо се како су и данас актуелни исти ликови из те горке комедије, који траже политичку корист на народној несрећи – навео је Селаковић.
Смејемо се Феми из „Покондирене тикве“, препознајући у њеном лику многе ликове данашњице, а волимо и „Кир Јању“, рекао је Селаковић и додао да су ти Стеријини комади постали су класична дела српског театра и данас једнако привлаче публику као и пре готово два века.
– Али Стеријине трагедије, романи и поезија, у видокругу су само неколицине данашњих познавалаца српске историје књижевности. Исту судбину има и Стеријино научно-филолошко стваралаштво – навео је Селаковић.
Према његовим речима, Стерија се залагао за очување одређених славизама и етимолошких корена, односно да књижевни језик задржи везу са традицијом и црквенословенским наслеђем како би био богатији и прецизнији.
Селаковић је додао да је Стерија показивао посебно кроз рад на пољу правних наука како се граде нове речи чијим коришћењем чувамо наше језичко наслеђе.
Како је нагласио, „лепота језичког изражавања била је посебан предмет занимања великог српског писца родом из Вршца.
– Вероватно је да нам Стеријин језик данас звучи старомодно, китњасто и мало извештачено, али је неспорно да звучи лепо, отмено и да у њему препознајемо изгубљену нит језичког повезивања са славјанским родом – истакао је министар.
Павловић је подсетила да је пре десет година одбранила докторску дисертацију под менторством академика и филолога Предрага Пипера (1950-2021), али да није престала потреба да истраживања изнесе пред ширу јавност и покаже да филологија и национална култура нису резервисани за уже академске кругове.
– Из дубоког осећања да постоји културолошка неправда према Стерији која мора бити исправљена рођен је овај пројекат. Стеријино филолошко дело никада није добило простор који заслужује и данас то мењамо – нагласила је Павловић.
Признавши да је проучавајући Стерију научила да не прихвата прву интерпретацију, да испод сваке форме тражи суштину и да се не боји нелагодних закључака, Павловић је додала да је научила изнад свега да дубље разуме српски менталитет и духовно биће.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆКњига је разговор са читаоцем, а изложба са свима осталима. Стеријине идеје имају снагу која се не сме задржати само унутар корица. Оне треба да ходају простором. Зато је монографија темељ, а изложба зграда“, рекла је Павловић.
В.д. директора Народног позоришта Драгољуб Бајић је рекао да Стерија представља једну од најзначајнијих личности српске књижевности, да је, између осталог, био оснивач модерне српске драме и један од утемељивача српске театрологија.
Изложба се састоји од панела са текстовима о Стерији, костима кориштених у представама одиграним по његовим делима, као и његовим књигама у разним издањима, док монографија, у издању Прометеја, спаја научно истраживање и савремене интерпретације културног наслеђа, са посебним фокусом на филолошки и књижевни рад Поповића (1806-1856), једног од најзначајнијих стваралаца српске културе.
Павловић је доктор филологије и истраживач у области језика, књижевности и образовања, и годинама се бави проучавањем Стеријиног дела, настојећи да кроз савремени приступ укаже на значај његових идеја у данашњем друштвеном и образовном контексту.
