Нова студија објављена у часопису „Nature Communications” указује на то да се ледене полице на Антарктику топе знатно брже него што су досадашњи модели предвиђали.
Истраживачи упозоравају да би овај убрзани процес могао имати далекосежне последице по глобални екосистем.
Ледене полице, које функционишу као природне баријере, спречавају да лед са копна заврши у океану. Уколико дође до њиховог даљег слабљења или потпуног урушавања, огромне количине леда наћи ће се у води.
Ћин Џоу, један од аутора истраживања, истиче да је Антарктик највећи потенцијални извор будућег пораста нивоа мора, што директно угрожава приобалне делове света.
Према проценама научника, у најгорем сценарију, губитак антарктичког леденог покривача могао би да доведе до пораста нивоа мора за чак 58 метара, што би довело до потапања великих површина и директно угрозило милионе људи широм планете.
ФОТО: 100boon/ShutterstockШта су ледене полице и зашто су важне?
Ледене полице представљају огромне плутајуће масе леда које се формирају када се глечери и ледени покривачи са копна спусте до обале и прошире изнад океана. Иако саме по себи већ плутају на води и њихово топљење не доводи директно до пораста нивоа мора, њихова улога је од пресудног значаја.
Оне делују као природни потпорни зидови који успоравају кретање леда са копна ка океану. Када су стабилне, задржавају огромне количине леда на континенту. Међутим, када ослабе или се уруше, ледени токови у унутрашњости Антарктика почињу много брже да клизе ка мору.
Научници управо у том процесу виде један од највећих ризика за будући пораст нивоа светског мора.
Шта је показала нова студија?
Истраживачи су користили напредне климатске моделе како би анализирали утицај океанских струја, температуре воде и атмосферских промена на стабилност антарктичких ледених полица.
Резултати указују да су поједини делови Антарктика осетљивији него што се раније претпостављало. Посебно забрињава чињеница да загревање океана испод ледених полица може довести до њиховог постепеног стањивања, чак и када температуре ваздуха не расту драматично.
То значи да процеси који се одвијају далеко испод површине мора могу имати значајан утицај на стабилност читавог континенталног леденог покривача.
Meltwater is causing Antarctic glaciers to flow faster toward the ocean
— GO GREEN (@ECOWARRIORSS) June 12, 2026
Water from melting snow and ice, or meltwater, found at the surface of a glacier can drain to its base, causing glaciers in Antarctica to speed up and move toward the ocean.https://t.co/cmlWNzPxZ1 pic.twitter.com/jvQOL02s2k
Зашто је Антарктик толико важан за цео свет?
Антарктик садржи око 90 одсто светског леда и приближно 70 одсто светских резерви слатке воде. Због тога се свака промена на овом континенту одражава далеко изван његових граница.
За разлику од Арктика, где лед углавном плута на мору, на Антарктику се налазе огромне количине леда које почивају на копну. Уколико би значајан део тог леда завршио у океану, последице би осетили готово сви приобални региони на планети, што јасно показује у коликој су мери топљење ледника и климатске промене глобална претња.
Због тога се Антарктик често назива једним од кључних елемената глобалног климатског система.
Какве би могле бити последице пораста нивоа мора?
Научници наглашавају да сценарио пораста нивоа мора за више десетина метара не представља непосредну опасност која ће се догодити у наредним годинама. Реч је о дугорочном процесу који би се одвијао током векова.
Ипак, чак и много мањи пораст нивоа мора може имати значајне последице.
Повећање нивоа мора за неколико десетина центиметара може повећати ризик од поплава у приобалним градовима, убрзати ерозију обале, угрозити инфраструктуру и довести до чешћег продора морске воде у изворе пијаће воде.
Најугроженије су густо насељене обале, речне делте и ниско постављена острва широм света.
ФОТО: Risto Raunio/ShutterstockШта кажу научници?
Аутори студије истичу да је потребно наставити праћење промена на Антарктику и додатно унапређивати климатске моделе.
Према њиховим оценама, разумевање начина на који ледене полице реагују на загревање океана биће један од најважнијих задатака климатских истраживања у наредним деценијама.
Истовремено, резултати нове студије представљају још један подсетник да промене које се дешавају у најудаљенијим деловима планете могу имати последице које ће временом осетити милиони људи широм света.
Због тога научници наглашавају да Антарктик није изоловани ледени континент на крају света, већ један од најважнијих показатеља стања глобалне климе и будућих промена које могу обликовати живот на Земљи током наредних деценија, па зато радује сазнање да би и ми могли да се укључимо у та проучавања с озбиром на то да Србија планира поларну станицу на Антарктику „Милутин Миланковић“ до 2033. године.
