Редитељ Жељко Мирковић већ годинама кроз своје документарне филмове истражује теме идентитета, наслеђа, колективног памћења и универзалних људских вредности. Повод за разговор овог пута је био његов нови дугометражни документарни филм и серијал „Свети Сава“ – амбициозни пројекат који кроз духвну, историјску и савремену перспективу осветљава лик и дело једне од најзначајнијих личности српске историје.

Ваш нови документарни филм бави се причом о Светом Сави. Шта је била кључна инспирација да се посветите управо овој теми?

Прича о Светом Сави је прича не само о нашој вери, држави и народу, већ и прича о визији која је дубоко утемељена вековима у ДНК Срба, где год да се они налазе сада у свету и где год да су живели током свих ових векова. Документарни филм и серијал о Светом Сави је потребан нашем народу у тренуцима великих глобалних изазова као темељ очувања идентитета и као путоказ садашњим и будућим генерацијама. Овај филм и серијал има за циљ да исприча једну причу о вери и снази која та вера живи као део нашег бића, а чији је светионик био Свети Сава.

На којим локацијама је филм сниман?

Продукција Optimistic Film у копродукцији са ТС Медиа, уз Благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и у сарадњи са Братством Манастира Хиландар, започела је пројекат за дугометражни документарни филм и серијал „Свети Сава“. Снимања на Светој Гори – у манастирима Хиландар, Ватопед, Стари Русик и другим местима важним за живот и деловање Светог Саве – успешно су завршена, а екипа наставља рад у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Сједињеним Америчким Државама.

Колико је било изазовно приступити личности која има историјски, али и дубоко духовни значај за српски народ?

Ко је био свети Сава заправо када је једно силно Отоманско царство имало потребу да спали његово тело три и по века после његовог упокојења. Дакле, зар нам то не показује да су га они сматрали живим, иако нису верници, нису били хришћани. Немогуће је сагледати једну такву духовну личност као Свети Сава, ако се не открије које су то духовне силе које су њега учиниле тако великим. А та духовна сила у ствари јесте благодат Божија коју је Свети Сава и задобио служећи Богу од своје најраније младости. Ако размишљамо на тај начин, схватамо због чега су наши сународници који живе далеко од Србије, од српских земаља, градили храмове Светом Сави, па чак и они који су тамо и рођени далеко од Србије, који никада нису ни посетили неку од наших светиња, како они имају ту љубав према Светом Сави. Баш због тога што је та духовна сила која је Светог Саву учинила великим, дакле, благодат Божија, та сила није ограничена простором, није ограничена материјом, већ је свуда присутна и као што је Господ рекао, Царство Божије није негде тамо на неком месту, него је оно унутра у вама.

Ко је био свети Сава заправо, када је једно силно Отоманско царство имало потребу да спали његово тело три и по века после његовог упокојења

Да ли сматрате да смо, као друштво, довољно упознати са заоставштином Светог Саве, или постоји простор да се она изнова тумачи и приближава?

Свети Сава је темељ духовног, културног и државног идентитета српског народа. У времену када се идентитети бришу, а истина релативизује, наша је одговорност да оно што нас је обликовало сачувамо и прикажемо будућим генерацијама на савремен, достојанствен и истинит начин.

Улагањем у филм и серијал о Светом Сави, ми не градимо само телевизијски и филмски програм – ми градимо мост између прошлости и будућности. Омогућавамо младима да разумеју ко су, одакле долазе и на чему почива њихова слобода, идентитет и држава.

Шта Вам је најважније да публика понесе након гледања овог документарног филма – емоцију, знање или можда нову перспективу?

Господе и Свети Саво дарујте нам снагу и мудрост да кроз филм и серијал о Светом Сави сачувамо памћење нашег народа. Да се његова реч, дело и мир пренесу новим поколењима као светлост у времену сумње. Уједини, Господе, сав српски народ где год да се налази у свету – у отаџбини, расејању и туђини – да у духу Светог Саве будемо једно у вери, језику, култури и љубави. Нека ова прича пробуди слогу, достојанство и одговорност једних према другима,и подсети нас ко смо и одакле долазимо. Благослови све који стварају овај филм, да истина и љубав буду јаче од заборава.

Једном приликом сте рекли да ниједна нација нема већи потенцијал од свог народа. На који начин та идеја утиче на избор тема и приступ вашим филмовима?

У теоријском смислу, документарни филм се може посматрати као облик тзв. „меке моћи“, јер утиче на перцепцију, ставове и емоционални однос публике према одређеним темама. Уместо директне пропаганде, савремени документарци користе личне наративе, емоције и идентификацију гледалаца са протагонистима како би пренели одређене вредности и поруке.

Мој рад јасно се уклапа у овај концепт. Моји документарни филмови не нуде једноставне одговоре, већ подстичу размишљање, дијалог и разумевање ширег друштвеног контекста кроз конкретне људске судбине.

Да ли кроз своје филмове покушавате да реинтерпретирате српско наслеђе за међународну публику, или вам је примарни циљ домаћи гледалац?

Документарни филмови које радим представљају снажан медиј за промоцију српског културног наслеђа како домаћој, тако и глобалној публици, јер комбинују локалне теме са универзалним вредностима. У остварењима као што су Tesla Nation, The Second Meeting и The Promise, српску историју и идентитет приказујем као део шире, светске приче.

Улагањем у филм и серијал о Светом Сави, ми не градимо само телевизијски и филмски програм - ми градимо мост између прошлости и будућности. Омогућавамо младима да разумеју ко су, одакле долазе и на чему почива њихова слобода, идентитет и држава

У филму Tesla Nation, фокус је на српској дијаспори у Сједињеним Америчким Државама и њеном доприносу развоју америчког друштва. Кроз ову причу, српско наслеђе се не приказује као изоловано, већ као активни део глобалних токова, посебно кроз лик и дело Никола Тесла. Тиме се ствара мост између националног идентитета и универзалних тема попут иновација и успеха.

Са друге стране, The Second Meeting обрађује сусрет српског официра и НАТО пилота који га је бомбардовао, наглашавајући теме помирења, опроштаја и људскости. Ове вредности су универзално разумљиве, што омогућава публици широм света да се повеже са причом, док истовремено упознаје српску перспективу савремених историјских догађаја.

Филм The Promise додатно осветљава значај традиције, обичаја и свакодневног живота, приказујући како се културни идентитет преноси кроз генерације. Користим личне исповести и аутентичне приче, чиме наслеђе постаје живо и емотивно блиско гледаоцу.

Кроз учешће на међународним фестивалима и приступачан наративни стил, ови филмови допиру до широке публике. Уместо пропаганде, користим storytelling, чинећи српско наслеђе разумљивим и релевантним у глобалном контексту.

Редитељ Жељко Мирковић

Поред филмског стваралаштва, ви сте и професор на Универзитету у Конектикуту. Како изгледа ваш рад са студентима и шта сматрате најважнијим што данас млади аутори треба да науче?

Предајем студентима прављење филмова на паметним телефонима. Они уче да направе причу прилагођену овом медију, да је сниме и измонтирају, све на телефону. Веома је занимљиво јер је то и овде у САД нови предмет и студенти јако позитивно реагују. Учим их основним знањима филмске продукције и постпродукције, само стављене у нови оквир мобилног телефона. Заправо то је сада визуално приповедан. Дакле, треба као и у филму испричати причу користећи визуелни језик. Ништа се ту суштински није променило осим уређаја који је сада свима доступан и налази се у џепу сваког од њих.

Мени је задовољство да радим и стварам, и такође уживам да своја дугогодишња знања и искуства поделим са студентима. Важно је да непрестано раде и буду отворени за стално учење и усавршавање.

За Конектикат вас везује и филм „Иновације у Конектикату“. Шта Вас је у тој причи највише инспирисало?

Тренутно радим на University of Connecticut као professor филмске праксе и радим документарне филмове који представљају Меку моћ Универзитета. Завршли смо два документарна филма Innovation in Connecticut и He is UCONN- Big Red. „Иновације у Конектикату“ доносе приче о иновативном духу државе Конектикат у САД. У овој држави је креиран Устав САД, измишљени су хеликоптер, подморница, електрични аутомобил, креиран је чувени енглески Webster речник, употребљена анестезија, живео и радио Марк Твен, настали изуми за револвер Цолт, машина за прављење џинса, затим фризби, лилихип и многи други који се данас крећу у правцу квантне физике, АИ, биохемије и других.

„Документарни филмови које радим представљају снажан медиј за промоцију српског културног наслеђа како домаћој, тако и глобалној публици, јер комбинују локалне теме са универзалним вредностима“

Држава Конектикат носи и надимак „дом колеџ кошарке“, што је тема вашег филма „He is UCONN – Big Red“.

He is UCONN – Big Red доноси причу о страсти за америчку колеџ кошарку. University of Connecticut је у обе категорије, мушка и женска, вишеструки и најуспешнији колеџ у САД. По њему држава Конектикат има надимак „Дом колеџ кошарке“. Филм је управо кренуо на светске фестиваел и освојио је награде на фестивалима у Њујорку и Лос Анђелесу.

Када погледате све своје пројекте, од националних тема до међународних прича, шта је оно што их све повезује на дубљем нивоу?

Ми креирамо окружење у коме желимо да стварамо и од којег желимо да добијемо повратну енергију. Зар није онда логично да и окружење посматрамо из једног угла који да живот са надом и оптимизмом. Иначе, сви моји пројекти су окренути човеку, и ја лично верујем у те основне људске вредности као што су љубав, нада и породица, и човечанство које побеђује ипак на крају, тако да се тај неки позитиван угао одразио на име продуценатске куце. Optimistic Film није име само за себе, него је то и поглед на свет, и теме којима се бави Optimistic Film – иако имају озбиљну позадину – увек негде доносе једну наду на крају, каква год она била. Ми увек покушавамо да нађемо тај један хуманистички угао у сваком од пројеката.