Зашто инфлација у Хрватској расте брже него у Србији

Привредни раст у целој ЕУ успорио је пре свега због геополитичких тензија. Велики инфлаторни удар трпи и суседна Хрватска која је у самом европском врху по расту цена

Док западне економије трпе ударе скупље енергије и растућих маржи, Србија административним мерама и контролом цена успешније обуздава инфлаторне притиске од суседне Хрватске. Према најновијим подацима Евростата, Хрватска бележи једну од највиших стопа инфлације у ЕУ, што је сврстава у врх европског ценовног удара, док Србија остаје стабилнија у овом регионалном поређењу.

У периоду када се водеће западне економије, укључујући и суседну Хрватску која је чланица Европске уније, суочавају са неконтролисаним преливањем трошкова на велепродајним тржиштима, званични Београд поручује да домаћи механизми одбране за сада држе ситуацију под контролом, иако су економске прогнозе морале бити кориговане. Овај изненадни скок цена широм Европе директна је последица рата у Ирану, чији су се ефекти прелили на европско тло пре свега кроз нагли раст цена нафте и гаса.

На презентацији мајског Извештаја о инфлацији, Народна банка Србије (НБС) је потврдила да је у априлу инфлација убрзала на 3,3 одсто, али и отворено признала да глобални потреси узимају свој данак.

„Због скупљих енергената и смањења реалних доходака на глобалном нивоу, коригована је пројекција за ову годину. Очекивана просечна инфлација подигнута је са 3,3 на 3,6 одсто, док је прогноза привредног раста Србије спуштена са 3,5 на три одсто“, речено је на представљању извештаја НБС.

Овај документ потврдио је да су екстерни шокови кључни кривац за промену домаће рачунице, прецизирајући да је цена нафте на светском тржишту данас за скоро 70 одсто већа него у време када је рађена претходна, фебруарска процена.

Хрватска се са 5,4 одсто, уз Румунију са 9,5 одсто и Бугарску са шест процената, позиционирала у сам врх земаља са највећом инфлацијом унутар ЕУ

Међутим, оно што Србију у овом тренутку одржава у бољој позицији од многих земаља јесте чињеница да су протекционистичке мере државе послужиле као амортизер.

Док америчке компаније, према подацима Министарства рада САД, повећавају марже за 2,7 одсто и пребацују трошкове на купце, анализа НБС показује да су у Србији административне кочнице спречиле „црни сценарио“.

Према рачуници централне банке, да није било мера државе попут смањења акциза или забране извоза деривата, гориво у Србији би поскупело за чак 35 одсто, што би укупну инфлацију подигло за додатна два процентна поена.

СРПСКИ ЕКОНОМСКИ ШТИТ

Поред енергената, кључна тачка одбране била је и храна, где се ефекат државног интервенционизма најјасније види. У априлу су цене свих производа под Уредбом о ограничавању маржи биле просечно 4,4 одсто ниже него у августу. Цене хране и безалкохолних пића биле су ниже за 4,3 одсто, а непрехрамбених производа, пре свега кућне хемије и козметике за 4,8 одсто.

Извештај НБС указује на то да укидање ове уредбе није изазвало нагли повратак високих трговачких маржи на рафовима, што објашњава зашто Србија тренутно успева да задржи општу инфлацију на нивоу од 3,3 одсто, што је ниже од америчких 3,8 процената.

Најновији подаци оголили су кључну разлику у филозофији одбране од кризе.

Док се Вашингтон и Берлин ослањају на традиционалне, монетарне полуге и тржишне механизме, због чега трпе директне ударе раста трговачких маржи и слободног формирања цена сировина, Србија је применила директан државни интервенционизам.

Показало се да административне кочнице, попут контроле цена деривата и притиска на марже кроз уредбе, могу успешно да изолују домаће тржиште од светских потреса. Ипак, кориговане пројекције привредног раста и у сенци сталних блискоисточних напетости опомињу да дугорочна изолација од глобалних кретања није могућа.

ЕВРОЗОНА ПОД ПРИТИСКОМ

Оштрину ове кризе која се рефлектује и на европско тло потврђују и најновији извештаји европског завода за статистику Евростата. Суседна Хрватска је у априлу забележила годишњу стопу инфлације од чак 5,4 одсто. Тим резултатом се Хрватска позиционирала у сам врх земаља са највећим ценовним ударом унутар ЕУ, одмах иза Румуније која бележи 9,5 одсто и Бугарске са шест процената. На ширем европском тлу, апсолутни негативни рекорд држи Турска са инфлацијом од чак 32,4 одсто.

Према овим подацима, општа међугодишња инфлација у Еврозони у априлу је убрзала на три одсто, што је оштар скок у односу на фебруарских 1,9 одсто и мартовских 2,6 процената, чиме је достигнут највиши ниво од јесени 2023. године.

У самом срцу овог скока су немачке велепродајне цене, које су у априлу порасле за 6,3 одсто међугодишње. То је најбржи темпо за више од три године, односно од фебруара 2023, објавио је немачки Савезни завод за статистику (Дестатис).

Велепродајне цене у Немачкој већ 17 месеци заредом бележе непрекидни међугодишњи раст, а он је додатно убрзан у односу на март када је износио 4,1 одсто. Објашњавајући ове драматичне промене, немачки статистичари из „Дестатиса“ су издали упозорење.

„Кључни разлог овог убрзања је екстремно поскупљење нафтних деривата, чије су цене скочиле за чак 37,3 одсто у односу на исти период прошле године. Значајан допринос општем скоку дао је и раст цена обојених метала, руда и сродних полупроизвода, који су порасли за чак 40,2 одсто у односу на април претходне године“, наглашавају статистичари из Немачке.

Да није било државних мера, гориво у Србији би поскупело за 35 одсто, што би укупну инфлацију подигло за још два процентна поена

Насупрот овом поскупљењу индустријских сировина, подаци „Дестатиса“ показују да поједине групе производа ипак бележе пад цена на велико. То се пре свега односи на кафу, чај, какао и зачине, који су појефтинили за 7,5 процената. Пад је регистрован и код млека, млечних производа, јаја, као и јестивих уља и масти, где су цене на велико ниже за 7,8 одсто на међугодишњем нивоу.

Ипак, на месечном нивоу, велепродајне цене у Немачкој порасле су за два одсто. Иако ово представља благо успоравање у односу на мартовски раст од 2,7 одсто, економисти упозоравају да је ниво цена већ толико висок да ово „успоравање“ не доноси никакво олакшање привреди, нарочито уз глобална упозорења ММФ-а и Светске банке да би инфлација до краја године могла додатно да убрза на глобалном нивоу.