Кина ће уложити десетине милијарди долара у осам државних банака и осигуравајућих компанија, у покушају да ојача финансијски систем и пружи додатну подршку економији која се суочава са успоравањем раста. Нова финансијска инјекција Пекинга вредна је 360 милијарди јуана, односно око 53,6 милијарди долара.
Средства ће бити обезбеђена под руководством кинеског Министарства финансија, објавила је државна новинска агенција Xinhua. Према наводима кинеских власти, циљ ове мере је да се побољша стабилност великих финансијских институција, повећа њихова отпорност на ризике и ојача способност да финансирају такозвану реалну економију – производњу, инвестиције, инфраструктуру и пословање компанија, пише Би-Би-Си.
Нова мера представља један од највећих потеза Пекинга у последње време усмерених на стабилизацију финансијског сектора.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Кина покушава да подстакне другу највећу економију света у тренутку када се истовремено суочава са слабљењем домаће потражње, дуготрајном кризом на тржишту некретнина, старењем становништва и трговинским и технолошким тензијама са западним земљама, пре свега са Сједињеним Америчким Државама.
Додатни притисак долази и из међународног окружења. Последице рата у Ирану и кретање цена нафте повећали су неизвесност на глобалним тржиштима, док су трговинска ограничења и борба за доминацију у напредним технологијама додатно закомпликовали позицију кинеске привреде.
Кина јача банке и осигуравајуће компаније
Финансијска помоћ обухватиће три велике банке и пет осигуравајућих компанија. Међу институцијама које ће добити нови капитал налазе се Industrial and Commercial Bank of China, Agricultural Bank of China и China Export & Credit Insurance Corporation.
Реч је о институцијама које имају важну улогу у кинеском економском систему, јер преко њих држава усмерава значајан део кредита ка компанијама, инфраструктурним пројектима и другим секторима привреде. Јачање њиховог капитала требало би да им омогући да наставе кредитирање чак и у условима повећаних ризика и глобалне финансијске нестабилности.
Државни лист Global Times наводи да ће нова средства банкама и другим финансијским институцијама дати више простора за усмеравање кредита ка реалној економији, истовремено повећавајући њихову способност да издрже спољне економске потресе.
ФОТО: GulyaevStudio/ShutterstockФинансијска стабилност већ годинама представља један од приоритета председника Си Ђинпинга. Кинеско руководство стабилан банкарски и финансијски систем не посматра само као економско питање, већ и као важан део националне безбедности.
Успоравање кинеске економије све видљивије
Нова финансијска инјекција долази у тренутку када Пекинг покушава да промени структуру кинеске економије и смањи њену зависност од модела раста који се деценијама ослањао на некретнине, инфраструктуру, производњу и извоз.
Посебан проблем представља слабљење домаће потрошње. Кинеске власти већ дуже покушавају да подстакну становништво да више троши, али су домаћинства опрезна због неизвесности на тржишту рада и пада вредности некретнина. Управо је сектор некретнина, који је годинама био један од главних покретача кинеског раста, већ дуже време оптерећен великим дуговима и падом продаје.
Истовремено, Кина се суочава са дугорочним демографским проблемом. Број радно способних становника се смањује, становништво стари, а то ствара додатни притисак на привредни раст, јавне финансије и систем социјалне заштите.
Раст БДП-а испод очекивања Пекинга
Подаци објављени у јулу показали су да је кинеска економија у другом кварталу порасла за 4,3 одсто у односу на исти период претходне године. То представља значајно успоравање у поређењу са растом од пет одсто забележеним у првом кварталу.
Слабљење домаће тражње и последице рата у Ирану на цене нафте засенили су добре резултате кинеског извоза. Иако Кина и даље има снажан индустријски и извозни сектор, све је јасније да спољна трговина сама не може да надокнади слабости на домаћем тржишту.
Пекинг је у марту снизио годишњи циљ привредног раста на распон од 4,5 до пет одсто. То је најнижи званични циљ економске експанзије Кине од 1991. године.
ФОТО: FOTOGRIN/ShutterstockПоједини аналитичари сматрају да је снижавањем циља кинеско руководство себи оставило више простора да призна да су економске слабости дубље и дуготрајније него што су раније званични подаци и политичке поруке показивали.
Пекинг тражи нови модел раста
Улагање 360 милијарди јуана у банке и осигуравајуће компаније зато није само мера спасавања финансијских институција. Пекинг покушава да обезбеди довољно капитала како би кредитирање привреде могло да се настави и у периоду слабијег раста и повећане глобалне неизвесности.
Главни изазов за Кину остаје питање да ли ће финансијски подстицаји успети да покрену домаћу потрошњу и приватне инвестиције или ће новац пре свега служити за ублажавање последица већ постојећих проблема.
У тренутку када се кинеска економија суочава са демографским падом, кризом некретнина, трговинским сукобима и нестабилним међународним окружењем, нова финансијска инјекција показује да је Пекинг спреман да користи велике државне ресурсе како би очувао стабилност банкарског система и спречио јаче успоравање привреде.
