Проблем сваке власти јесте када престане да се развија. Проблем сваке опозиције јесте када престане да нуди развој. Уместо питања како изградити више, део српске опозиције данас нуди одговор како зауставити оно што је изграђено. А у свету који не чека, заустављање је само други назив за заостајање
На Првој свесавезној конференцији радника социјалистичке индустрије одржаној у Москви 1931. године Стаљин је 4. фебруара одржао говор „О задацима привредника“ („О задачах хозяйственников“).
Говор је, за стандарде епохе, а нарочито бољшевика, кратак. Четири-пет страница савременог формата.
Међутим, за Стаљина, који је и иначе био лош говорник, додатно контаминиран тврдом грузијском акцентуацијом која је „вређала руско уво“, говор је запањујуће садржајан.
Критикује привреднике што обећавају годишњу (!) стопу раста од 31%, 41%, а остварују „само“ 25%. Иако би ови проценти за сваког данашњег министра финансија били вртоглави, Стаљинов акценат није на самим бројевима. Он отворено каже да Русија – рукавице су скинуте, Совјетски Савез се и не помиње – заостаје од 30 до 100 година за најразвијенијим земљама света и да то мора да постигне за десетак година. Има ту и историјских оплакивања пораза или заостајања за Монголима, Татарима, Немцима и, уопште, за скоро сваким коме је пало на памет да штогод отме од Русије.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 23. јула, можете да прочитате цео текст "Заостале туку"
