Људски организам најбоље функционише када је релативна влажност ваздухаизмеђу 40 и 60 процената. Све изван ових оквира нарушава природнеодбрамбене баријере и присиљава организам да активира бројнекомпензаторне механизме који могу додатно да доведу до осећаја умора ималаксалости.
Докторка Светлана Вељаревић, специјалиста ОРЛ каже да сув ваздух доводи до осетљиве слузнице, дисфункције мукоцилијарног транспорта, крварења из носа, хроничног бола у ждрелу или промуклости. Али када је влажност висока ваздух је засићен и спорама буђи (Aspergillus, Penicillium) и грињама:
– Стално удисање ових алергена доводи до хроничног отока слузокоже носа, цурења носа и запушености.
Саговорница Новости каже и да влага у ваздуху, такође, код болесника са хроничним болестима плућа доводи до погоршања тегоба и повећања учесталости акутних напада:
– У влажним условима, и код здравих особа, наша плућа морају да раде више како би добила кисеоник из ваздуха. Из тог разлога нам је теже да се бавимо физичким активностима и осећамо умор и слабост и при мањим напорима. Такође, при високој влажности, знојење, које је главни механизам расхлађивања тела, постаје неефикасно. Влажан ваздух је засићен водом и не може да прими додатно испаравање воде са површине нашег тела.
Тело тадам указује наша саговорница, појачава циркулацију ка периферији, што додатно појачава знојење и на тај начин се организам додатно дехидрира и оптерећује. У тим условима срце ради убрзано (тахикардија), што исцрпљује хроничне срчане болеснике. Нагли прелази у влажности ваздуха и лоша оксигенација због запушеног носа директно изазивају тензионе главобоље, пад концентрације и лош квалитет сна.
Докторка Ваљаревић истиче да је у условима високе влажности ваздуха важно адекватно се хидрирати, избегавати већи физички напор и проветравати просторију у којој се борави, и користити клима-уређај у режиму исушивања ваздуха.
Спарина тежа од врућине
Висока влажност ваздуха отежава природно расхлађивање организма. Када се зној задржава на кожи и не испарава довољно брзо, тело не успева ефикасно да ослободи вишак топлоте. Због тога се температура тела лакше повећава, а јављају се осећај гушења, умор, малаксалост, убрзан рад срца и појачано знојење. Управо зато се током спарних дана и умерено високе температуре могу доживљавати као много непријатније него када је ваздух сув. Што је влажност већа, организам се теже расхлађује, па је и ризик од топлотне исцрпљености и дехидратације већи.
