Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је данас да договор председника Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа, о пласману руског дизела на америчко и светско тржиште не значи да ће гориво ускоро појефтинити нити да ће притисци на глобално снабдевање бити отклоњени.
Када је реч о Србији, Марковић је оценио да тренутно нема разлога за већу забринутост због снабдевања горивом, јер рафинерија Нафтне индустрије Србије (НИС) ради, а домаће тржиште је стабилно.
Ипак, упозорио је да би евентуални престанак рада рафинерије услед санкција могао да створи озбиљне проблеме у релативно кратком року.
Према његовим речима, Србија би у таквом сценарију могла да се ослони на постојеће резерве и увоз током месец или два, али би након тога снабдевање постало знатно неизвесније.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Сада је питање само да НИС мора да ради, мора да прерађује нафту и производи дизел. Мислим да код нас ситуација није толико критична. Далеко смо још од несташица – рекао је Марковић за РТС.
Он је подсетио да је Србија већ ослобађала део резерви, укључујући око 5.000 тона дизела, што је, иако је реч о релативно малој количини у односу на месечну потрошњу, допринело одржавању стабилности тржишта.
Ипак, питање НИС-а и даље у великој мери зависи од односа Москве и Вашингтона, као и од одлука америчких власти о санкцијама.
Марковић је указао на то да је после договора Трампа и Путина дошло до привремене суспензије одређених санкција које се односе на руски дизел, али да санкције Русији у целини, као и оне које се односе на НИС, тиме нису укинуте.
– Генерално гледано, договор за НИС зависи од великих сила. Нисмо ми ту толико моћни да нешто можемо да урадимо. Како се Руси и Американци договоре, тако ће бити – оценио је Марковић.
ФОТО: Printscreen/РТСПрема његовим речима, побољшање односа двеју сила могло би позитивно да утиче и на решавање проблема НИС-а и да Србији отвори повољније могућности.
С друге стране, додатно заоштравање односа могло би да повећа притисак и отежа проналажење решења.
Због тога је, како је истакао, у овом тренутку тешко предвидети да ли ће договор Вашингтона и Москве донети конкретно олакшање Србији.
Док се чекају нове одлуке о санкцијама и будућности НИС-а, стабилност домаћег снабдевања остаје тесно повезана са радом рафинерије.
Управо зато ће наредни потези великих сила, поред кретања цена нафте и дизела на светском тржишту, бити од пресудног значаја за енергетску сигурност Србије.
Колико руског дизела може да стигне на тржиште
Марковић је истакао да договор Вашингтона и Москве о пласману руског дизела на америчко и светско тржиште треба посматрати и у контексту унутрашњих политичких прилика у САД, али и ограничених могућности Русије да повећа испоруке због последица рата у Украјини и оштећења енергетске инфраструктуре.
– Чини ми се да је више рекламни потез него да ће то стварно моћи нешто да уради – оценио је Марковић.
Он је указао на то да су најављене количине релативно мале у односу на потребе великих тржишта.
Према најављеним плановима, прва испорука руског дизела требало би да износи 300.000 тона, након чега би уследиле количине од 500.000 тона, милион тона, а потенцијално и до три милиона тона, уколико Русија буде у могућности да их обезбеди.
Међутим, Марковић је нагласио да је кључно питање да ли Москва заиста располаже додатним количинама горива које би могла да извезе.
Од почетка рата у Украјини руска енергетска инфраструктура изложена је нападима, а оштећени рафинеријски капацитети нису у потпуности обновљени.
Русија је раније чак ограничавала извоз дизела због потреба сопственог тржишта.
ФОТО: Reuters– Ако гледамо те количине, 300.000 тона је око 14 сати америчке потрошње, 500.000 тона је отприлике за један дан потрошње дизела у Америци. То су доста мале количине – објаснио је Марковић.
Он је рекао да би додатне испоруке ипак могле да донесу извесно смиривање цена, али не и значајнији преокрет, посебно ако није реч о новим количинама на светском тржишту, већ о преусмеравању постојећих испорука ка америчким купцима.
Блиски исток додатно оптерећује тржиште
Проблем додатно отежавају дешавања на Блиском истоку, одакле долазе значајне количине нафте и нафтних деривата, укључујући и оне које пролазе кроз Ормуски мореуз.
Истовремено, смањени капацитети за прераду нафте отежавају снабдевање дизелом, због чега је тржиште посебно осетљиво на нове поремећаје.
У таквим околностима, ослобађање стратешких резерви представља привремену меру за ублажавање притисака, али не и трајно решење.
– И те залихе које се ослобађају нису бесконачне. Врло су ограничене. Тражи се управо та реакција да би се колико-толико држала цена под контролом – упозорио је Марковић.
Додао је да раст цена енергената има последице далеко шире од трошкова горива, јер поскупљује производњу, транспорт и пољопривреду, што се на крају прелива и на цене робе широке потрошње.
Због тога државе, поред коришћења резерви и смањења пореза и акциза, морају дугорочно да раде на енергетској ефикасности и смањењу зависности од увоза.
