Удари на електране, мрежу и рафинерије претварају снабдевање енергијом у средство војног и политичког притиска. Док Москва настоји да повећа трошкове отпора и поремети живот у Украјини, Кијев нападима на нафтну индустрију покушава да ограничи ресурсе којима Русија одржава рат.
Почетком октобра 2026. године припреме за зиму у Украјини поново се одвијају уз ваздушне узбуне и страх од прекида снабдевања. После напада 7. октобра, председник Володимир Зеленски саопштио је да је Русија употребила 70 ракета и дронове, а енергетску инфраструктуру означио као једну од главних мета. Поново је затражио додатну противваздухопловну заштиту.
Иза дневних извештаја о погођеним постројењима стоји шира промена у начину вођења сукоба. Способност једне државе да одржи производњу, саобраћај и основне услуге постаје предмет удара далеко од линије фронта. У том простору војни резултат не мора да се мери освојеним километром, већ прекидом рада и трошком опоравка.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Анализа Центра за стратешке и међународне студије (CSIS), објављена 29. септембра, посматра енергетику као засебно стратешко поприште. Аутори Јасин Бозкуш и Јасир Аталан разликују руски притисак на украјинско становништво од украјинског настојања да ударима на руску нафтну привреду повећа економску цену рата.
Из тога произлази да је снабдевање истовремено питање војних операција и дипломатије. Зима повећава улог: свако продужење прекида може да појача последице по становништво.
Руски удари: притисак преко струје и грејања
Оштећење преносне мреже може да има последице и ван места непосредног напада. Зато је у припремама за хладне месеце важна заштита трансформатора и других тачака од којих зависи рад система. Одбрана енергетике подразумева и спречавање поготка и очување могућности да се снабдевање обнови.
Европска банка за обнову и развој финансира постављање кључне украјинске опреме у заштитна бетонска склоништа. Председница банке Одил Рено Басо рекла је Ројтерсу 2. октобра да су поједине конструкције издржале вишеструке нападе. Банка има и програм финансирања обновљивих извора снаге 1,4 гигавата, док њена планирана укупна подршка Украјини за 2026. износи 2,7 милијарди евра.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаДодатни проблем представљају бржи дронови на млазни погон. Аналитичар Микола Бјелесков у тексту за Atlantic Council описује како нова средства напада повећавају захтеве пред украјинском одбраном. Према његовој процени, потребни су и нови пресретачи и довољна производња, јер прототип сам по себи не обезбеђује заштиту градова.
Он указује и на оптерећење борбених авиона који учествују у пресретању: више патрола значи више одржавања и већи притисак на посаде. Из тога произлази да енергетски фронт обухвата читав ланац од заштићеног постројења до муниције, резервних делова и капацитета за поправке.
Украјински одговор: рафинерије као економска мета
Кијев свој одговор усмерава на руску енергетску индустрију. Зеленски је у интервјуу Ројтерсу почетком октобра најавио појачане нападе на рафинерије, објашњавајући да је циљ сектор који обезбеђује новац за рат. То је образложење украјинског руководства, а не независна процена учинка сваког појединачног напада.
Русија своје ударе представља као одговор на украјинске нападе, док обе стране поричу намерно гађање цивила. Такве изјаве захтевају да се пажљиво разликују проглашени циљ, стварно погођени објекат и последице по људе. Етикета коју власти дају операцији не замењује проверу онога што се догодило.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНапади на рафинерије имају другу економску логику од напада на електромрежу. Прерада нафте повезује сировину са горивом које користе транспорт, привреда и војска. Прекид једне карике може да створи додатне трошкове и потребу да се снабдевање организује другим путем; његове размере зависе од расположивих резерви и могућности поправке.
Стога број погођених објеката сам по себи није довољан показатељ успеха. За процену је важније колико дуго постројење не ради, који део производње је изгубљен и колико брзо се тај губитак надокнађује. Исто важи за украјинску мрежу: непосредна штета и трајност прекида нису исто.
Енергетско примирје: договор који мора да преживи први спор
Аутори CSIS-а сматрају да ограничени договор захтева прецизно одређене заштићене објекте и независну проверу. Без тога, сваки напад може да покрене спор о обухвату и кршењу примирја.
Предлажу испитивање инцидената како једна оптужба не би аутоматски окончала примирје. Сателитски снимци и подаци о пожарима или нестанцима струје могли би да допуне извештаје са терена и помогну провери.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаНајвећа препрека остаје интерес обе стране да сачувају средство притиска. Примирје би Украјини олакшало зиму, али би руским рафинеријама дало време за опоравак. Док руководства процењују да напади доносе већу корист од уздржавања, енергетика ће остати поприште на којем се војни циљеви непосредно сударају са условима свакодневног живота.
