НАТО настоји да уочи предстојеће нуклеарне војне вежбе „Стедфаст нун“ (Steadfast Noon), која ће бити одржана у Италији од 13. до 23. октобра, увери Русију да маневри не представљају припрему за напад, већ део редовне обуке савезничких снага. Ипак, овогодишња вежба одвија се у тренутку појачаних тензија између Москве и западних земаља, када и војне активности намењене одвраћању противника могу бити протумачене као претња.
НАТО је саопштио да ће у вежби учествовати 17 савезничких држава.
– Ово радимо сваке године и то је уједно јасна порука земљама попут Русије да нема разлога за забринутост. Све је предвидиво и нема разлога за погрешне процене. Сврха је, пре свега, да обучимо снаге наших савезника како бисмо били спремни и осигурали безбедност и сигурност наших нуклеарних капацитета – рекла је новинарима Насима Бароуз, директорка НАТО-а за нуклеарну политику, пише Politico.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Међутим, значај оваквих маневара превазилази њихову званично представљену оперативну сврху. У условима дубоког неповерења између Русије и НАТО-а, питање није само шта Алијанса намерава да увежба, већ и како Москва ту активност тумачи и какве закључке из ње изводи.
Нуклеарно одвраћање као порука Москви
Годишња вежба „Стедфаст нун“ део је припрема НАТО-а којима Алијанса проверава способност за спровођење нуклеарног одвраћања. Њен циљ је да се провере борбена готовост, координација савезника и способност извршавања задатака у околностима које подразумевају употребу нуклеарних капацитета.
Амерички пуковник Дејвид Бул, начелник НАТО-ових нуклеарних операција, навео је да ће овогодишње активности по обиму бити сличне онима из претходних година. Вежба ће обухватити симулирано подизање степена приправности и летачке активности, али без употребе правог нуклеарног оружја. У њој ће учествовати и авиони способни да носе конвенционално и нуклеарно наоружање, као и копнене снаге које ће увежбавати логистичку подршку, укључујући припрему, пуњење горивом и одржавање летелица.
Овакве активности имају двоструку функцију. На војном плану, оне треба да обезбеде да различите јединице могу да делују координисано. На политичком плану, оне шаљу поруку да НАТО располаже способностима и инфраструктуром неопходним за одвраћање потенцијалног противника.
Управо ту настаје осетљивост односа са Русијом. Оно што Алијанса представља као доказ спремности да спречи сукоб, Москва може да посматра као демонстрацију војне моћи у близини својих интересних и безбедносних зона. Зато предвидљивост вежбе, на којој инсистирају званичници НАТО-а, не значи аутоматски и да ће је руска страна доживети као безазлену.
ФОТО: REUTERS/Liesa JohannssenРазмена претњи додатно продубљује неповерење
Овогодишњи маневри одржавају се након размене писама између Москве и НАТО-а, која је уследила после војних вежби савезника у близини руске ексклаве Калињинград у августу. Москва је потом послала писмо Алијанси у којем је запретила нападима на територију савезничких држава и поменула могућност употребе нуклеарног арсенала. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте јавно је одбацио такве претње.
Истовремено, европске земље све чешће оптужују Русију за саботаже и хибридне нападе, што додатно усложњава безбедносну ситуацију. Такве оптужбе, заједно са војним маневрима и нуклеарном реториком, доприносе стварању окружења у којем свака нова активност једне стране може да подстакне одговор друге.
Високи званичник НАТО-а, који је говорио под условом анонимности, поручио је да Алијанса настоји да смири ситуацију, оптужујући руске званичнике да додатно подижу тензије. Ипак, спремност на јавно уверавање Москве да вежба није усмерена против Русије показује да НАТО препознаје опасност од погрешног тумачења војних активности.
ФОТО: REUTERS/Yves HermanНајвећи ризик је погрешна процена намера
НАТО истиче да у нуклеарном одвраћању није важно само располагати војним капацитетима већ и начин на који противник тумачи намере и потезе друге стране. Због ризика од погрешне процене, Алијанса наглашава да се „Стедфаст нун“ спроводи као унапред планирана и транспарентна вежба, како би се смањила могућност неспоразума и ненамерне ескалације.
Порука НАТО-а да нема разлога за забринутост део је настојања Алијансе да вежбу представи као демонстрацију спремности за нуклеарно одвраћање, а не као припрему за ескалацију. НАТО наглашава да је „Стедфаст нун“ рутинска и унапред планирана вежба која није усмерена против било које државе.
Москва, међутим, такве вежбе није увек тумачила на исти начин. Кремљ је током „Стедфаст нуна“ 2024. године оценио да одржавање нуклеарних маневара НАТО-а у условима рата у Украјини додатно повећава тензије.
Предстојећа вежба зато ће бити више од редовне војне обуке. Она ће показати колико НАТО може да одржава своју нуклеарну спремност, а да истовремено ограничи простор за погрешне процене. У условима појачаног неповерења, одвраћање остаје важан инструмент безбедности, али без јасне комуникације и контроле ескалације може постати и додатни извор нестабилности.
