Са директором агенције „Фактор плус“ Владимиром Пејићем гледамо у најновије проценте и трендове јавног мњења уочи најављеног изласка на изборе на јесен
Изјава председника Александра Вучића о организовању избора на јесен дала је званични знак за почетак маратонске и, сасвим сигурно, веома напете политичке борбе. Иако нас од отварања биралишта дели неколико месеци, политичка атмосфера у земљи већ је покренула бројне дебате у јавности.
Док политичке групације анализирају своје потенцијале, најављују освежавање листа новим именима и покушавају да мотивишу апстиненте, кључно питање остаје како ће се дуга летња предизборна кампања одразити на структуру бирачког тела и коначну излазност.
О томе шта кажу последњи проценти и трендови у истраживањима јавног мњења, ко чини профил бирача нових опција на сцени, али и да ли је у овом тренутку могућ стварни дијалог свих политичких актера код нас, разговарали смо са директором истраживачке агенције „Фактор плус“ Владимиром Пејићем.
Председник Вучић је најавио изборе на јесен, рекавши да ће се они одржати „од краја септембра до средине новембра“. Шта у истраживањима значи чињеница да је термин познат оволико месеци унапред и коме би статистички највише одговарала дуга изборна кампања током лета?
Изборна кампања у добром делу већ траје. И скуп који је одржан за викенд је део те кампање, као и све остало што се тренутно дешава на политичкој сцени. По мом мишљењу, нема ту некога коме ће овакав термин посебно одговарати или не. Једноставно, озбиљне странке и озбиљни политичари морају увек бити спремни за изборе. Чињеница да се термин зна унапред представља повољну околност јер могу на време да се припреме у том организационом и занатском смислу. А приче о томе да ли неко има посебну корист од јула, августа, септембра или децембра – то су ствари које су, с једне стране, занимљиве за медије, док с друге стране често служе касније као алиби за неуспех. Генерално гледано, мислим да то нема већег утицаја на само расположење грађана.
Шта у овом тренутку кажу бројке – чија база је мотивисанија за јесењи излазак на биралишта – владајуће странке, опозиционих партија или присталица студентске листе?
Мислим да ће, пре свега, излазност грађана на изборе бити јако висока. То нам говори да обе стране, ако тако можемо да их назовемо, укључујући и све друге учеснике, имају довољно капацитета да изведу бираче на биралишта. У проблему ће пре бити онај ко у томе не успе, него што ће неко сада посебно успети да додатно мотивише своје. Ипак, хајде да прво видимо ко ће тачно бити учесници на изборима, јер ће од тога у великој мери зависити и мотив људи да изађу и гласају за одређену опцију.
Шта кажу ваше последње бројке, колики проценат подршке у овом тренутку имају кључни актери на политичкој сцени и колико су ти подаци прецизни с обзиром на то да изборна кампања још није званично почела?
Ми смо податке објавили у последњем истраживању и те цифре су познате јавности. Наша истраживања кажу да СНС подржава 46,4 одсто, тзв. студентску листу 28,7 процената, а проевропску опозицију 8,6 одсто. Наравно, истраживање се односи на опредељене бираче и то у овој фази када се избори најављују, али још увек нисмо ушли у ону праву, непосредну изборну кампању. Људи ће се до самих избора и даље опредељивати или не. Морам да напоменем да ова истраживања, не само наша него и друга, у овом тренутку нису потпуно методолошки заокружена самом чињеницом да још увек не располажемо коначним списком учесника на политичкој и изборној сцени. Када сви буду јасно дефинисани, када представе своју политику и људе који их воде, тада ћемо моћи да кажемо нешто више. У овом тренутку ми јасно видимо ко је за власт, а ко против ње, али за прецизније податке потребно је да знамо тачне актере. Оно што је несумњиво и где нема велике дилеме јесте ко је међу партијама најјачи, што се јасно види и из самог истраживања.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаИзнели сте податке за студентску листу, а колико је та подршка у истраживањима реална, ако узмемо у обзир да јавност још увек не зна ко ће заправо чинити ту листу?
У претходном истраживању смо себи дали за право да као лидера студентске листе означимо ректора Владана Ђокића, али то је доста тешко тврдити са сигурношћу. Та листа је прилично деперсонализована и ми заправо, осим имена која се нагађају у медијима, не знамо ко су људи који ће је чинити. Морам да нагласим да су у малим срединама, где су одржани локални избори у претходном периоду, људи за њих гласали углавном по инерцији и да је то био глас против власти. Велико је питање да ли ће тај исти модел моћи да се преслика и примени на републичком нивоу.
Опште је познато да СНС има веома лојално, чврсто и дисциплиновано бирачко тело. Они тачно знају на колики број гласача рачунају
С обзиром на то да та листа још нема дефинисан програм ни персонална решења, ко заправо чини њен тренутни профил бирача и коме они узимају највише гласова?
То су свакако грађани који су у великој мери и пре свих ових дешавања били против актуелне власти. Имали смо листу „Србија против насиља“ на претходним изборима која је носила озбиљан број гласова. Студентска листа је једноставно мобилисала тај део тела који гласа против власти. Наравно, има ту и људи који су раније можда апстинирали, па сада њима поклањају поверење. Међутим, видећемо како ће то изгледати када буду морали да изнесу ставове о кључним темама. Један део бирача ће свакако гласати за њих по сваку цену јер им је главни мотив то што су опција против СНС. Али постоји и део људи који жели да зна за шта гласа, било да је реч о геополитичком курсу или о персоналним решењима. Персонална решења симболизују политику и она ће у великој мери указати у ком правцу та листа жели да иде.
И власт и опозиција најављују подмлађивање листа новим именима, па и студентима. Да ли подаци показују да бирачи заиста траже свежа политичка лица или и даље доминантно гласају за проверене и познате људе?
Откад радим истраживања, увек постоји та прича како се траже нова лица и освежења, и то није спорно. Међутим, да би то успело, мора да се појави неко ко ће задобити двоструко поверење грађана – под број један, да људи верују у његове добре намере, и под број два, да верују да је та особа способна да нешто и оствари. На крају се увек вратимо на људе који су дуго на политичкој сцени. Није лако тек тако се појавити. Појединац може да направи неко изненађење и свакако ће на листама бити млађих и другачијих људи, али лидери су ти који симболизују политику својих странака. Због тога мислим да ће се и код власти и код опозиције у великој мери опет гласати за личност. Чак и они који гласају против, они заправо гласају против одређене личности, у овом случају против председника Вучића. Колико год се чинило да су ствари деперсонализоване, оне су у великој мери и даље дубоко личне.
Колики је проценат неодлучних бирача у овом тренутку и да ли су они ближи апстиненцији или могу да се мотивишу до јесени?
Свакако да очекујем велику излазност, тако да фокус неће бити на класичној апстиненцији, већ на борби политичких актера да привуку те људе к себи. Наша искуства показују да се ти привидни апстиненти на крају углавном равномерно распореде међу странкама. Политичари често воле да рачунају на апстиненте као да ће сви прећи баш код њих, али то у пракси није тако. Опште је познато да напредњаци, па и СПС, имају веома лојално, чврсто и дисциплиновано бирачко тело. Они тачно знају на колики број гласача рачунају и неће се примарно ослањати на апстиненте, иако им је сваки глас добродошао. То је велика разлика у односу на опозицију или студентску листу. Са друге стране, малим партијама математички увек одговара мања излазност јер им то повећава шансе за цензус, а не зато што је неко конкретно против њих.
ФОТО: Видоје МанојловићКада питате грађане, колико њих уопште зна шта значе препоруке ОДИХР? Има ли тема „изборних услова“ уопште ту моћ да мобилише шири круг гласача?
Да будем сасвим јасан, грађани о томе или не знају ништа или знају веома мало. Друго, свако те препоруке тумачи онако како њему одговара. Присталице власти ће увек рећи да нема потребе да нам странци намећу решења и да су то протоколарне ствари које служе као врста притиска на државу. С друге стране, опозиционо настројени бирачи ће тврдити да нема фер услова за изборе, усвојиле се те препоруке или не. Због тога мислим да та тема нема неког већег утицаја на шире бирачко тело.
Скупштина је недавно усвојила четири изборна закона, што је комесарка за проширење ЕУ Марта Кос одмах поздравила. Да ли ове поруке из Брисела смањују простор опозицији за наратив о нефер условима?
Усвајање тих закона је добра вест, али то је првенствено урађено због односа са ЕУ и западним партнерима. Добро је што се на тај начин донекле смирују тензије, али мислим да то неће суштински ништа променити на терену. Што се тиче Марте Кос и њене изјаве, она није толико референтна особа у смислу реалног утицаја на бираче у Србији. То има више симболички значај. Њени наступи некада могу да помогну, а некада да одмогну. Добро је што су закони усвојени и позитивно је што је она то изјавила, али то нема утицаја на бирачко тело. Када је реч о опозицији, они ће и даље причати о нефер условима шта год да се дешава и ко год да се огласи из Брисела. Ми смо имали ситуације да се три дана пред изборе тврди како је све спремно и покривено, а када се лоше прође, онда се прича да су избори покрадени. То је политички фолклор који овде постоји деценијама и не постоји та изјава или гест који би ту реторику могао некако да умањи.
Вучић је, након нереда на суботњем скупу на Славији, из Кине поново позвао на дијалог. Да ли би, по вашем мишљењу, политички дијалог успео да бар делимично смири страсти у друштву пред јесен или нас кроз развој изборне кампање ипак очекује ново заоштравање односа?
Сматрам да је дијалог увек добар и преко потребан, али се плашим да он у овом тренутку није реално могућ. Чак и ако дође до неких разговора, они се неће завршити на обострано прихватљив начин. Због тога очекујем озбиљно заоштравање односа и, по мом мишљењу, доста прљаву кампању. Постоји бојазан да неће све проћи у потпуности безбедно и у миру, мада се искрено надам да нисам у праву. Једноставно, све стране морају благовремено да учине апсолутно све што је у њиховој моћи да до нежељених инцидената не дође.
