Стогодишњица смрти јединственог шпанског архитекте подсећа нас на то да су његове зграде у Барселони преживеле ратове и технолошке револуције и да још увек стоје пркосећи законима физике и друштвеним конвенцијама
Пре тачно сто година, 7. јуна 1926. године, таксисти у Барселони одбили су да приме у аутомобил прегаженог старца. Без докумената, у похабаном оделу и са џеповима пуним ораха, деловао је као још један од оних несрећника које је прогутао ритам модерног града. Пребачен је у болницу за сиромашне, где је три дана касније и издахнуо. Тек тада, шпанска и светска јавност схватиле су размеру ове трагедије. Под точковима трамваја број 30 страдао је Антони Гауди, човек који је градитељству каталонске престонице подарио душу.
ФОТО: spainfotolibrary/Alamy /ProfimediaВек касније, Барселона и читава планета прослављају „Гаудијеву годину“. Док град оживљава кроз седам његових ремек-дела са Унескове листе светске баштине, а фасаде пулсирају под најсавременијим 3D пројекцијама, над градом се коначно у пуном сјају уздиже завршени торањ Исуса Христа на цркви Саграда Фамилија. Највиша црквена кула на свету, са својих 172,5 метара, коначно затвара силуету која је грађена више од 140 година. Камен је победио пролазност, али је ово капитално Гаудијево дело и даље недовршено.
ФОТО: Bildarchiv Steffens/akg-images/ProfimediaЛУДАК ИЛИ ГЕНИЈЕ
Као дечак слабашног здравља, рођен 1852. године, који због реуматизма није могао да трчи са вршњацима већ је велики део свог живота провео јашући на магарцу, Антони Гауди је сате проводио посматрајући бубе, травке и стене Каталоније. Ту је научио прву и најважнију лекцију – да у природи не постоје праве линије ни оштри углови.
ФОТО: E.Westmacott/Alamy/ProfimediaКада је 1878. дипломирао архитектуру, декан школе је професорском већу рекао: „Господо, диплому смо дали или лудаку или генију. Време ће то показати.“
ФОТО: Stefano Politi Markovina/Alamy/ProfimediaУ младости кицош који је носио свилене цилиндре и јео по најскупљим ресторанима, Гауди је убрзо доживео потпуну метаморфозу. Подржан визијом и новцем богатог мецене, грофа Еузебија Гуеља, ослободио је свој дивљи, бунтовни таленат. Његове зграде нису грађене, оне су просто ницале из земље као живи организми.
ФОТО: David Vilanova/Airbnb/Cover Images/INSTARimages.com/INSTAR Images/ rofimediaДок су колеге пројектовале лењирима, Гауди је у свом атељеу окачио стотине канапа са врећицама песка. Пустио је гравитацију да сама пронађе савршене, природне лукове. Када би те окачене канапе погледао у огледалу на поду, добијао би савршену статику својих будућих катедрала.
ФОТО: Hervé Champollion/akg-images/ProfimediaРАЗГОВОР СА СВЕВИШЊИМ
Након низа породичних трагедија и одбијања једине жене којој се удварао, потпуно се повукао из јавности. Постао је аскета, фанатични верник и самотњак који је последње године провео спавајући на градилишту Саграда Фамилије, хранећи се хлебом и млеком.
„Мом клијенту се нигде не жури“, говорио је, мислећи на Бога, док је посматрао незавршене торњеве.
ФОТО: Sergi Reboredo / Zuma Press / ProfimediaСвет му се данас клања, свестан да је онај старац са орасима у џепу заправо био архитектонски краљ који је Барселони оставио вечну круну у виду светилишта које сваке године походе милиони туриста, дивећи се његовој ванвременској савршености и сновима утканим у камен.
ФОТО: en.wikipedia.org/ Pau Audouard Deglaire
