Овај период године обележен је са највише дневних осцилација температуре ваздуха. Промене топло-хладно, када су ноћи и јутра хладни, а до средине дана се температура попне и за 15 степени, узроци су бројних тегоба, па чак и код здравих особа.
Доктор Радмила Шехић, која је радни век провела у Заводу за хитну медицинску помоћ Београда за „Новости“ каже да није проблем што се у атмосфери дешавају осцилације, већ у временском размаку између тих амплитуда, па је мало простора за брзу адаптацију центра за терморегулацију:
– Код млађих и условно здравих људи, протопљавање се сматра узроком пулсирајућих главобоља типа мигрене. Нагло отопљавање током неколико часова од хладнијег периода, јесте велики стрес за организам. Због повишене спољашње температуре настаје ширење крвних судова на периферији тела и по кожи у циљу одбране организма од прегрејаности, долази до пада крвног притиска, који је нарочито изражен код људи који имају проблем са крвним притиском и користе препоручену терапију. Осећај малаксалости, тежине у екстремитетима су први симптоми овакве реакције. Пошто су дилатирани крвни судови, то је доток крви и кисеоника у виталне центре отежан и успорен.
То, како каже саговорница, ремети функцију, пре свега срца и мозга. Да би надокнадило циркулацију, срце почиње да ради убрзано.
– Тиме се срчани мишић замара, неквалитетно се исхрањује и долази до појаве болова у средогруђу. Исто је и са мозгом који је најосетљивији орган на недостатак кисеоника. Смањен доток оксигенисане крви доводи до ошамућености, дезоријентације, раздражљивости и продорне главобоље – каже др Шехић.
Ипак, додаје саговорница, топло може да годи пре свега особама са реумом, али зато што значајно поправља расположење и подиже виталност.
ФОТО: PixabayКада нагло захладни скупљају се крвни судови коже и периферије у циљу да се сачува оптимална температура тела која је идеална за метаболичке процесе.
– Међутим, такав одбрамбени акт ремети стабилност крвног притиска и долази до пораста артеријског притиска – каже нам др Шехић. – Опет су највише погођени срце и мозак. Велика количина крви форсирано доспева у значајне органе и омета њихово функционисање. Неретко крвна струја понесе са зида крвног суда раније формирани тромб који може да делимично или сасвим затвори неки од крвних судова који хране неки од наведених органа. Реч је о могућем инфаркту срца или мозга са карактеристичним клиничким сликама.
Докторка Шехић каже и да нагло захлађење смета астматичарима, као и другим хроничним болестима дисајних путева, стварајући грч бронхија и продужене фазе отежаног дисања.
У случајевима облачности, кише и повишене влажности ваздуха, највише пате реуматичари.
– Влажан ваздух обара атмосферски притисак и последично код људи са реумом, проблематичним локомоторним системом, подстиче ширење ткива – каже др Шехић. – Буквално ткива набубре и то на местима где су зглобови, тетиве, тетивни и мишићни припоји, ожиљци од ранијих повреда. Течност која олакшава покрет бива гушћа. Типични су јачи болови при покрету, укоченост и ометена физичка активност. Време пред кишу смањује расположење код људи због ометеног дневног светла. Свакако да је реч о паду продукције серотонина – хормона среће, и настају поспаност, тромост, неквалитетан површан сан, раздражљивост.
Пад имунитета
Докторка Радмила Шехић каже да центар за терморегулацију троши много енергије да одржи идеалне услове за функционисање тела:
– Тај утрошак енергије ослабљује имунолошки систем и осетљива је одбрана организма. Тако изложен ослабљен имунитет чини тело осетљивим на вирусе и усред пролећа су могуће инфекције.
