У селу Прањани, на Галовића пољу код Горњег Милановца, данас је обележена 82. годишњица Мисије Халијард, највеће акције спасавања савезничких ваздухопловаца у Другом светском рату.
Церемонија у Меморијалном комплексу Мисија Халијард почела је прелетом авиона Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава и падобранским скоком којим је приказано заједничко деловање америчких и српских војних снага.
Изасланик председника Републике Милорад Вељовић истакао је храброст и хуманост српских војника и мештана који су, ризикујући сопствене животе, пружали уточиште и помоћ америчким ваздухопловцима.
– Српски народ је увек показивао и доказивао осећај за правду и хуманост и у најтежим тренуцима своје славне историје. Ни надмоћнија фашистичка сила није могла да поколеба српске сељаке и борце да спроведу акцију спасавања о којој ће се деценијама писати у уџбеницима. Ово је једна дирљива ратна драма, која без обзира на обим и величину операције, много говори о карактеру једног народа да и у немогућим условима пружи солидарност и покаже јединство зарад вишег циља, слободе и боље будућности за генерације које долазе – нагласио је Вељовић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Он је указао на обавезу да се овај херојски чин сачува од заборава и негује сећање на савезништво у борби за слободу.
Председник Фондације Мисија Халијард Џон Капело присетио се свог првог доласка на Галовића поље, када, како каже, није било спомен-обележја и истакао да се данас, након више од 20 година, овај дан обележава не само као део историје већ и као основ за будућност односа два народа.
– У Сједињеним Америчким Државама овај процес се одвија на другачији начин. Фондација за обележавање Халијарда сарађује са више од 20 музеја и два универзитета како би помогла да се ова прича исприча, а наш циљ је да урадимо још више. Не сарађујемо само са универзитетима и музејима, већ покушавамо да пронађемо и све породице оних који су спасени. Две такве породице су данас овде, а циљ нам је да их повежемо са српским породицама које су им пружиле помоћ. На тај начин градимо однос који превазилази историју записану у књигама и постаје жива историја – рекао је Капело.
ФОТО: TANJUG/ BRANKO LUKIĆНагласио је да је Халијард пример пожртвованости, храбрости и части српског народа.
– У том периоду имали су веома мало, али су дали толико много. Зато сматрам да је ово заиста добар пример који нам може показати како би требало да живимо – истакао је Капело.
Отправник послова Амбасаде САД у Београду Александар Титоло нагласио је да се данас прославља партнерство два народа које траје већ много година.
– Градимо однос заснован на поверењу, а овај догађај је његов снажан симбол. Посебно је значајно то што је Влада Србије сада прогласила овај догађај државним. То више није само приватно спомен-обележје, већ званично српско спомен-обележје. То је велики корак напред, али желимо да учинимо још више како бисмо испричали ову причу – рекао је Титоло.
ФОТО: TANJUG/ BRANKO LUKIĆДодао је да се, иако је кроз историју овај важан догађај био потиснут и заборављен, годинама уназад обе стране труде да то исправе, ширењем херојске приче у јавности.
– Велики део наше заједничке историје је заборављен, али управо зато смо овде. Желимо да подсетимо људе на наше дугогодишње партнерство – не само да бисмо поново испричали једну изузетну причу, већ и да бисмо радили на изградњи поверења у будућности. Мислим да можемо да очекујемо наставак и унапређење сарадње са Србијом, укључујући и војну сарадњу. Ове године смо много тога урадили и имали веома динамичну годину, како у билатералним односима, тако и кроз сарадњу Србије са НАТО-ом. То су конкретни кораци ка изградњи поверења, како бисмо могли да сарађујемо и суочавамо се са различитим заједничким изазовима – навео је Титоло.
Стив Смит из Северне Каролине, чији је ујак пре више од осам деценија спасен са око 500 других савезничких пилота, рекао је да је дошао на Галовића поље да захвали српском народу.
ФОТО: TANJUG/ BRANKO LUKIĆ– Ово је прилика да изразим захвалност и поштовање према свим Србима због њихове храбрости и свега што су учинили како би се бринули о мом ујаку док је био овде, пре 82 године – рекао је Смит.
Навео је да се у САД веома мало зна о Мисији Халијард.
– Покушавамо да то променимо, док у Србији интересовање постаје све веће захваљујући нашем доласку – додао је он.
Министар за европске интеграције у техничком мандату Немања Старовић рекао је да ова фасцинантна историјска епизода представља чврст темељ на којем треба да градимо и садашњост и будућност Србије, као и српско-америчких односа.
– Када говоримо о операцији Халијард, односно Ваздушном мосту, реч је о највећој акцији спасавања америчког војног особља иза непријатељских линија икада у целокупној историји. Истина о овој операцији деценијама је била потискивана у комунистичкој Југославији, али се о њој није много говорило ни у Сједињеним Америчким Државама – рекао је Старовић.
Истакао је да је веома поносан на то што је Влада Србије пре две године уврстила обележавање операције Халијард у званични државни програм, у традицију обележавања значајних годишњица и датума Србије, уз велику подршку председника Србије Александра Вучића.
– Из године у годину видимо да се ова манифестација обележава на све вишем и све значајнијем нивоу – истакао је министар и подсетио да је у јулу званично отпочео стратешки дијалог Србије и Сједињених Америчких Држава, који представља свеобухватну платформу сарадње која превазилази оквире дипломатије и спољнополитичких служби и укључује различите департмане, односно министарства са наше стране.
Према речима Старовића, све то отвара врата за значајне америчке инвестиције у Србији, било да је реч о инфраструктури, енергетици или савременим технологијама, које би у наредним годинама могле достићи чак 20 милијарди долара.
Церемонију полагања венаца и одавања почасти предводио је изасланик председника Републике Милорад Вељовић, а у име Министарства одбране и Војске Србије венац на споменик Мисији Халијард положио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Током операције „Ваздушни мост“, познате и као мисија „Халијард“, 1944. године је са окупиране територије Југославије ваздушним путем евакуисано више од 500 савезничких ваздухопловаца. Средиште операције били су Прањани, где су мештани на Галовића пољу изградили импровизовану полетно-слетну стазу и до евакуације пружали уточиште и помоћ члановима оборених посада.
