Топлотни талас у Србији: Ко је најугроженији и које кардиналне грешке правимо

Због веома високих температура ваздуха у Србији, коју је захватио топлотни талас, Хитна помоћ је већ на самом почетку лета имала пуне руке посла, а не јављају се само хронични болесници, већ је све више младих.

Иако смо навикли да су током топлотних таласа најугроженији старији хронични болесници, лекари упозоравају да правила више нема. Докторка Бисерка Обрадовић навела је ко је све у ризику, које фаталне грешке правимо у покушају да се расхладимо и како да сачувамо здравље током врелих летњих дана.

Топлотни талас и хронични болесници

Како истиче докторка Обрадовић, старосна граница кардиоваскуларних и других обољења се знатно померила, пре свега због лошег начина живота, неправилне исхране и недовољне физичке активности. На ове хроничне болеснике и те како неповољно утичу нагле временске промене у виду топлотног таласа који је, како је саопштио РХМЗ, стигао у Србију.

– Обично кажемо да су хроничари стари болесници, међутим, повишен крвни притисак имамо и код знатно млађих особа – наглашава докторка Обрадовић за Блиц и додаје да хронични болесници углавном већ знају како да се чувају, али да се не сме заборавити да они више нису искључиво старија популација.

ФОТО: Studio Romantic/Shutterstock

Метеоропате и високе температуре

Поред хроничних болесника, на временске осцилације бурно реагују и метеоропате, који чине чак око 30 одсто популације. Они нагле промене времена могу осетити и 24 до 48 сати раније, што је праћено малаксалошћу, главобољом, вртоглавицом, нервозом, депресијом и лошим сном.

– Код њих се хормон стреса АЦТХ, кога лучи хипофиза, лучи у већим количинама, тако да се они теже прилагођавају новонасталим условима са високим температурама – додала је докторка Обрадовић.

ФОТО: VladisChern/Shutterstock

Зашто млади масовно падају у несвест по аутобусима

Високе температуре су кључни климатски фактор који драстично обара крвни притисак. Да би одржао телесну температуру на оптималних 36 степени, наш организам шири крвне судове и зноји се, што доводи до додатног пада притиска. Ово је посебно опасно за омладину.

– Баш млади су те особе које врло често видимо по аутобусима да им је лоше и да колабирају, јер они углавном имају проблем са ниским крвним притиском – упозорава докторка Обрадовић.

Додатни проблем код млађе популације је и потпуно поремећен ритам спавања и вежбања.

– Многи воле да тренирају у вечерњим сатима, што лекари никако не препоручују током врелих дана, јер се тиме провоцира лучење кортизола уместо мелатонина, па организам не зна када треба да спава, а када да буде активан. Такође, висока влажност ваздуха представља огроман проблем и за астматичаре, код којих недостатак кисеоника у ваздуху врло често изазива тешке астматичне нападе – навела је она.

ФОТО: PerfectWave/Shutterstock

Опасност од инфаркта и велика заблуда о хладној води

Знојењем тело губи велику количину течности и електролита, па уколико их не надокнадимо, наша крв постаје знатно гушћа.

– Врло често у овом периоду долази до инфаркта, како срца тако и мозга, баш због те густине крви, зависно од тога где се тај наш тромб заустави – напомиње др Обрадовић и апелује на пацијенте који пију терапију за повишен притисак да обавезно, у сагласности са својим лекаром, ревидирају дозе лекова.

Многи у покушају да се моментално расхладе посежу за леденом водом, сладоледом или газираним соковима из фрижидера, што је, према речима докторке – кардинална грешка.

– Сви мислимо да ћемо се расхладити ако узмемо неко хладно пиће или сладолед, а заправо је супротно. Мозак добије информацију да је нешто хладно, он сужава крвне судове, зауставља хлађење и убрзо после тог уношења долази до наглог знојења јер организам тек онда покушава да се расхлади – објашњава докторка.