Будућа свемирска лука око Месеца могла би да постане стварност за око две деценије, али ће пре тога бити неопходно осмислити прецизан систем контроле кретања летелица како би се избегли судари и опасна скретања са путање.
Ако све буде ишло према плану, НАСА би за двадесетак година могла да отвори прву свемирску луку у близини Месеца. Да би то било могуће, биће потребан веома напредан и прецизан систем контроле лунарног саобраћаја, сличан контроли ваздушног саобраћаја на Земљи, пише Nautilus.
Како би се припремили за будуће мисије, истраживачи са Универзитета Тексас А&М, НАСА-иног Џонсоновог свемирског центра и Универзитета Пердју проучили су како би такав систем могао да функционише.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Свемирска лука доноси нове изазове
У студији објављеној у часопису Acta Astronautica, научници су предложили својеврсна „правила саобраћаја“ која би омогућила да више свемирских летелица користи исту елиптичну путању у свемиру, познату као блиска праволинијска орбита халоа (NRHO).
Та синхронизована орбита биће путања којом би летелице могле да стижу до будуће станице „Гејтвеј“. Пролазиће на око 1.600 километара од северног пола Месеца, а затим се пружати чак око 64.000 километара од његовог јужног пола.
ФОТО: Dima Zel/ShutterstockНеобична орбита око Месеца
Шта ову путању чини посебном?
Према речима Дајан Дејвис, ванредне професорке свемирског инжењерства на Универзитету Тексас А&М, NRHO око „Гејтвеја“ представља готово стабилну и веома издужену орбиту око Месеца која омогућава непрекинуту линију комуникације са Земљом.
Додатна предност је то што је за одржавање летелице у овој орбити потребно релативно мало погонског горива. То је од изузетне важности за свемирске мисије, у којима сваки килограм терета и свака количина горива могу бити пресудни.
Међутим, ова орбита има и озбиљну ману. Сваког тренутка док се летелица налази у NRHO, на њу делује сложена гравитациона интеракција Земље и Месеца. Њена путања зато није једноставна за контролу.
ФОТО: AntonSAN/ShutterstockСитуација ће бити још захтевнија када више летелица буде истовремено стизало, кружило око Месеца или напуштало орбиту.
Летелице као „ниска бисера“
Прецизно маневрисање зато ће бити од кључног значаја. Уколико би летелица скренула са планиране путање, постојао би ризик од судара или великог удаљавања од предвиђеног курса.
Посебан проблем представља чињеница да би летелица која је скренула са пута могла да потроши значајну количину горива покушавајући да исправи курс. У најгорем случају, могла би да се нађе далеко од планиране путање, без довољно горива за повратак.
Научници зато предлажу да се летелице не крећу потпуно независно, већ да њихове путање буду међусобно усклађене. Разменом података и непрекидним израчунавањем положаја „Гејтвеја“, летелице би могле да се крећу у формацији која подсећа на „ниску бисера“, одржавајући безбедно растојање једна од друге.
ФОТО: Dima Zel/ShutterstockИстраживачи су спровели хиљаде компјутерских симулација како би проверили како би систем функционисао у реалним условима. У обзир су узели грешке у навигацији, несавршености приликом активирања потисника и друге поремећаје који могу да утичу на путању летелице.
Резултати су показали да би нешто већа потрошња горива могла да буде оправдана ако би обезбедила већу предвидљивост кретања.
Будућност истраживања зависи и од саобраћаја
Изградња будућег „Гејтвеја“ трајаће још годинама, али научници већ сада покушавају да реше проблеме који ће се појавити када у близини Месеца почне да саобраћа већи број летелица.
За разлику од досадашњих мисија, које су углавном биле појединачни подухвати, будуће истраживање Месеца могло би да подразумева читав систем летелица, станица и различитих мисија које делују истовремено.
ФОТО: bluestork/ShuttterstockЗато ће свемирска лука захтевати много више од саме станице. Биће потребна и инфраструктура која ће омогућити безбедно кретање, прецизно навођење и координацију свих летелица.
Истраживачи су, како наводе, већ направили корак ка том циљу. Њихов модел показује да се будући лунарни саобраћај може организовати тако да летелице деле исту орбиту, а да притом задрже довољно безбедно растојање.
До отварања прве свемирске луке остаје још доста времена, али једно је већ извесно – када свемирске летелице почну да користе околину Месеца као саобраћајну раскрсницу, више неће бити довољно само направити добру ракету. Биће неопходно знати и како њоме безбедно „возити“ кроз свемир.
