Смрт звезде један је од најдраматичнијих призора у космосу, али и део великог система рециклаже материје од које ће једног дана настати нове звезде, планете и облаци гаса. Управо тај процес сада је забележен на новој слици маглине Хеликс, једне од најпознатијих планетарних маглина у близини Земље.
Снимак је направио телескоп MOTHRA, односно Модуларни оптички телефото хиперспектрални роботски низ, који се налази у долини Рио Уртадо у Чилеу, пише Nautilus. Иако је овај инструмент још у изградњи, већ је успео да открије детаље које астрономи нису очекивали да виде у тако познатом објекту.
Маглина Хеликс налази се у сазвежђу Водолије, на око 650 светлосних година од Земље. Реч је о једној од најближих планетарних маглина, односно ужареном облаку гаса и прашине који настаје када звезде мале или средње масе у завршној фази живота одбацују своје спољне слојеве.
Смрт звезде као почетак космичке рециклаже
Професор физике Питер ван Докум са Универзитета Јејл објаснио је да научници на овом снимку виде материјал који је звезда избацила пред крај живота, а који се сада разлаже и враћа у галаксију. У далекој будућности, како је навео, и Сунце ће проћи кроз сличан процес, а његов материјал ући ће у исти космички циклус.
Оно што је истраживаче посебно изненадило јесу закривљени ударни таласи, налик таласима који се стварају испред прамца брода. Они настају када комади звезданог отпада, избачени у свемир, ударају у околни гас. Управо ти прамчани ударни таласи показују како смрт звезде не значи нестанак материје, већ њено постепено враћање у међузвездани простор.
Што су грумењи материје удаљенији од белог патуљка у средишту маглине, то су мањи и више распарчани. Истраживачи сматрају да се ти делови звезданог отпада постепено троше док путују кроз свемир, преживљавајући релативно кратких 10.000 година пре него што се потпуно стопе са околном материјом. Налази су објављени у часопису Nature.
ШТА ЈЕ МАГЛИНА ХЕЛИКС
Маглина Хеликс је планетарна маглина у сазвежђу Водолије, удаљена око 650 светлосних година од Земље. Иако назив „планетарна” може да збуни, она нема везе са планетама. Тако се зову ужарени облаци гаса и прашине које звезде мале или средње масе избацују у завршној фази живота. У средишту такве маглине остаје бели патуљак, густ остатак некадашње звезде.
Хеликс је једна од најближих и најпознатијих маглина овог типа, па је важна за проучавање начина на који се звездани материјал враћа у међузвездани простор.
ФОТО: Cover Images/Zuma Press/ProfimediaОткриће које је дошло случајно
Занимљиво је да ово откриће није било планирано. MOTHRA је још у фази изградње, а маглина Хеликс послужила је као објекат за калибрацију, односно као позната мета на којој се проверава рад инструмента. Астрономи су мислили да снимају једну од најбоље проучених маглина на небу, али су уместо тога видели читаву мрежу закривљених структура.
Роберто Абрахам са Универзитета у Торонту навео је да је одмах било јасно да слаби спољашњи делови Хеликса причају причу која је до сада углавном била промакла научницима. Та прича показује како смрт звезде обликује простор око себе и како се избачена материја постепено распада на путу назад у галаксију.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКада буде завршен, MOTHRA ће имати укупно 1.140 телефото сочива усмерених ка небу. Такав систем омогућиће научницима да боље хватају изузетно слабе сигнале далеких звезда и галаксија, али и да, као у овом случају, случајно открију нешто ново у објектима за које се мислило да су већ добро познати.
Зато је овај снимак више од лепе астрономске фотографије. Он показује да смрт звезде није само крај једног космичког живота, већ и почетак дугог пута материје кроз галаксију. Оно што данас видимо као распршени звездани остатак, у далекој будућности може постати део нових светова.
