Месец је поново у центру пажње светске научне јавности. Након успешно реализоване мисије „Артемис два“, телескопи су поново били усмерени ка Земљином природном сателиту.
Чекао се тренутак удара и облак месечеве прашине који је, према проценама научника, требало да подигне четири тоне тежак део ракете компаније „Спејс-икс“ приликом контакта са површином Месеца.
НАСА је саопштила да је до удара вероватно дошло, али да догађај није био уочљив јер се, по свему судећи, догодио на граници видљивог и невидљивог дела Земљиног природног сателита.
КАКО ЈЕ МАСК "ВИДЕО" УДАР
Илон Маск, оснивач и извршни директор компаније „Спејс-икс“ објавио је на свом налогу на мрежи X „тренутак удара“ ракете у месец. Ипак, мора се истаћи да је оригинални аутор поста појаснио да је видео генерисан вештачком интелигенцијом како би се демонстрирао утицај који није био видљив.
🚀🌕 HUMANITY JUST LEFT ANOTHER MARK ON THE MOON.
— Silent Observer (@YousufPash69914) August 5, 2026
A discarded SpaceX Falcon 9 upper stage reportedly slammed into the Moon at nearly 8,700 km/h, creating a brand-new impact crater.
No threat to Earth—but a stunning reminder that even our space junk can reshape another world.… pic.twitter.com/fXHvaEzKwE
Реч је о другом степену ракете „Фалкон 9“, лансиране у јануару 2025. године, који је по завршетку мисије лутао свемиром 18 месеци, да би тек ове године астрономи утврдили да се тај део ракете налази на путањи која завршава ударом у Месец. Као узрок промене његове путање наведена је комбинација утицаја сунчеве активности и гравитације, која је случајно усмерила овај део ракете ка Земљином природном сателиту.
НАСА је раније саопштила да се очекивало да ће удар направити кратер широк око 18 метара који би требало да буде дубок око четири метара.
Важно је истаћи да овај необични догађај није представљао никакву опасност ни за Земљу ни за људе, али да је са научне стране био изузетно значајан и занимљив јер би требало да послужи научницима да прикупе податке који ће им помоћи у истраживању Земљиног природног сателита као и да схвате колику опасност овакви и слични падови представљају за будуће астронауте.
ФОТО: KARI/KASA/Handout via REUTERSУ свемиру је све већа гужва
Међутим, овај догађај је у фокус вратио једну стару тему – проблем отпада на Месецу.
С обзиром на то да је у току нова свемирска трка, у којој се пре свега Сједињене Америчке Државе и Кина надмећу ко ће први поново спустити астронауте на Месец, уз све интензивније учешће комерцијалних свемирских компанија, простор око Земљиног природног сателита постаје све прометнији.
Отпад који је данас поново актуелан није настао јуче и последица је пре свега истраживачких мисија које су се спроводиле у прошлости. Од почетка истраживања Земљиног природног сателита, бројне сонде, делови ракета и свемирске летелице остављали су за собом трагове људског присуства. Међутим, астронаути су знали и намерно да остављају опрему и личне предмете како би ослободили простор и смањили тежину летелица при повратку на Земљу.
Све то довело је до тога да се данас процењује да се на површини Месеца налази скоро 200 тона материјала људског порекла. Такође, подједнако је важно истаћи да непознат број објеката кружи и у орбити око Месеца.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Страх за будуће мисије
Први објекат који је направио човек, а који је ударио у Месец био је совјетска летелица „Луна 2“, 1959. године. Поред ње, већина опреме из доба програма „Аполо“ такође је на крају намерно или ненамерно завршила на Месецу. Слични сценарији су се догађали и у скоријој прошлости. НАСА је 2009. године намерно усмерила један ракетни степен ка Земљином природном сателиту како би проучавала облак материјала који настаје приликом удара. Тринаест година касније кинески ракетни степен ударио је месечеву површину, док се годину дана касније руска мисија „Луна-25“ завршила падом иако је покушано меко слетање.
Удар дела ракете „Фалкон 9“ прошао је без последица по Земљу, али научници упозоравају да би слични случајеви у будућности могли да представљају све већи проблем, пре свега ако се број оваквих ситуација буде повећавао.
Њихова забринутост пре свега је усмерена на чињеницу да би, уколико број мисија ка Месецу значајно порастао, као што се очекује, а системи за праћење и правила за управљање свемирским отпадом не буду унапређени, Земљин природни сателит би могао да постане све закрченије и ризичније окружење за будућа истраживања.
ФОТО: NASA via KARI/KASA and KARI/KASA/Handout via REUTERSРешење постоји
Човек је своју ружну навику остављања отпада за собом пренео и у свемир, иако га још увек није поштено упознао и проучио.
Како би се на време спречиле негативне последице нагомилавања отпада у свемиру, Европска свемирска агенција (ЕСА) је покренула иницијативу „Повеља о нултој стопи отпада“ са циљем да се смањи стварање новог свемирског отпада и да свемирске активности до 2030. године буду одрживије.
Такође, ЕСА настоји да проблем отпада реши развојем система за његово праћење и контролу, који комбинују податке са радара, телескопа и других сензора, све са циљем да се што прецизније утврди положај објеката у орбити и смањи ризик од судара са активним летелицама.
Удар дела ракете „Фалкон 9“ у Месец зато није у потпуности безазлен космички догађај. Он је пре свега подсетник да се ера истраживања Месеца вратила, али да ће повратак на њега захтевати и нову одговорност.

