Света Петка се код Срба поштује и празнује као слава, док се светитељки посебно обраћају жене јер се верује да их својом великом милошћу увек прати и штити
Преподобна мати Параскева, или у народу познатија као Света Петка, празнује се 27. октобра. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу. Многи верници је сматрају својом заштитницом, посебно жене, деца и стари, и славе је као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.
Народна веровања и обичаји
Народна веровања кажу да се на овај дан не смеју прати веш, шити нити обављати тежи послови, а све то поготово не би требало да раде жене. Ово је дан за молитву и посвећеност породици. Пошто празник пада у уторак, Света Петка се ове године мрси.
На Свету Петку дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на овај дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник, верујући да ће им славна светитељка помоћи.
Преподобна мати Параскева обично теши и ублажава патње верника ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње оне који крше пост петком или раде недељом.
ФОТО: ВикипедијаОва светитељка се јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра, многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски колач црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Петковдан. Потом пију воду сакупљену са извора уз манастире посвећене њој.
Ко је била мати Параскева?
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата који се звао Јевтимије и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се упутила у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, крајем десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је много година провела у пустињи, у посту, молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио је у отаџбину да шири Христову веру. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, према неким изворима, отео, а према другим једноставно пренео мошти Свете Петке у своју престоницу Трново. Када су Турци освојили Бугарску, мошти су, по заповести султана Бајазита, пренете у молдавски град Јаши.
Кнегиња Милица успела је 1396. године да измоли мошти светитељке и сахрани их у цркви Ружици на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Петке 1521. године у Цариград. Коначно, цариградски патријарх Партеније поклонио је 1641. године мошти молдавском кнезу Василију Лупулуу, који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где се и данас налазе.
