Блокадерски покрет не само да је неодлучан да ли жели парламентарну демократију или је против ње, већ није способан ни да се окупи у једну организацију
Пре двадесет и девет година, почетком априла 1997. на свим факултетима Универзитета у Београду одржани су избори за студентски парламент. Строго гледано ти избори били су незаконити. Студентски парламент није био предвиђен законом. Студентско организовање било је дозвољено, али радило се о праву на оснивање удружења грађана. Новац савеза студената био је у рукама владајућег СПС-а, као и његове некретнине у којима је столовала група повлашћених омладница чији је председник био члан Главног одбора владајуће партије. Милост декана могла је учинити да новорегистрована организација добије могућност да дели неке факултетске просторије и задобије пажњу до кукавичлука опрезних факултетских управа.
Иако је режим Слободана Милошевића учвршћен након народних и студентских протеста 1996/1997 – како грешкама Коалиције „Заједно“ тако и подршком САД и савезника. У то време са дозволом из Вашингтона приватизован је Телеком па су скромне плате и пензије удвостручене. За старе се родила Касандра и то у прајм тајму, а за младе је Памела Андерсон потрчала и нашим телевизијским плажама. Шешељ је пуштен са ланца, Вук Драшковић на телевизију. Притом, било је то време аналогно, телефони су за смртнике још увек били фиксни, а неки их и нису имали. На универзитетима су одржани избори са више организација, изабрани су имали да заузму место у парламенту, који је наследио победом овенчани Главни одбор Студентског протеста 1996/1997. године. Као и данас, на разним факултетима ти избори прошли су на различите начине. Сећам се Шумарског факултета, малобројни студенти који су протестовали тешко да су се у страху од декана и састајали. Извесни момак и девојка, будући дипл. шумари, замолили су колеге да их изаберу у Главни одбор. Исто тако, цела генерација на Грађевинском факултету јесте изгубила ту годину због учешћа у протесту, али их је на одбору представљао десетак година старији ветеран који је имао акредитиве, али се испоставило да више нема индекс! Тешко је успоставити демократију у некој установи државе која сама није демократска…
Упркос томе, на Филозофском факултету у Београду ти избори били су празник демократије. Од четири организације на изборе су изашле три. Две године раније обновљени Савез студента није изашао зато што се за време протеста распао а његов вођа, студент ветеран који ће 2001. бранити Милошевићеву кућу а десетак година касније бити хапшен због неког привредног прекршаја, није се више појављивао. У то време на факулету је формално студирало око 4.000 студената. Тих дана објављено је да је на једном од великих факултета нереформисаног Универзитета у Београду активан индекс из 1949. године (тај студент је дакле био рођен најкасније 1931. године – генерација Драгољуба Мићуновића – и имао је бар 65 година). Број стварних студента био је дакле бар за четвртину мањи него што је званично било прихваћено. У сваком случају на Филозофском факултету је током једног дана, без примедби – у време пре интернета и друштвених мрежа – гласао 2.151 студент, дакле више од 53,75% свих са списка! Парламент универзитета је формиран и одражао се све до напада НАТО на Србију и Црну Гору.
Информације објављене у медијима говоре да су избори за Студентски парламент након блокада одржани на мањем броју факултета него ранијих година
Овај текст вероватно не бих написао да нисам наишао на документ којим су проглашени резултати са избора за студентски парламент на Филозофском факултету у Београду одржаних октобра прошле 2025. године. У време када је блокада већ била поражена, али је факултетом и даље, вољом управе, суверено владао незаконити пленум. Управо су учесници блокада били у прилици да организују изборе и учествују на њима. Ипак, необично, нису чак ни сва одељења (њих десет) имала своје кандидате, а већина оних који су се кандидовали није добила чак ни двоцифрени број гласова. Укупно, за тринаест кандидата гласало је педесет и двоје (52) студената! Филозофски факулет у Београду притом има 6.000 студента. Истина, декан који је свесрдно подржао блокаде, јавно је рекао да се током трајања ове противуставне побуне дела професора и малог броја студената на Филозофском факултету у Београду – једном од два или три центра студентског живота у Србији – једном било окупило „чак и 600 студента“!
На појединим факултетима Универзитета у Београду, какав је Медицински, недавни избори за студентски парламент били су оптерећени напетошћу и чак физичким сукобом међу присталицама листа. Међутим, на овим изборима узело је учешће свега око 2.000 студената, од којих је већина гласала против блокадерске листе. Не бих овом приликом улазио у то како неко очекује да Ковница новца или Службени гласник штампају гласачке листиће за један факултет, те како су неједнакост листића приметили тек када су изборе изгубили. Међутим, таква излазност обухвата тек трећину студената Медицинског факулета. Сваки шести студент (или 15-16%) Медицинског факултета је био присталица блокада.
Поред тога што нису одржани истог дана, како би по демократским правилима требало, избори на већини факултета по свему судећи нису ни одржани. Блокадерски покрет не само да је неодлучан да ли жели парламентарну демократију или је против ње, већ није способан ни да се окупи у једну организацију.
У случају десетак од 38 београдских факултета јавност је уопште обавештена о студентским изборима. Рецимо, великој победи блокадерске листе на Технолошко-металуршком факултету. За блокадере је гласало 260, за другу листу 148, од укупно 2.000 студента! Дакле на изборе је изашло мало више од 20% студената, а за блокадере се одмах након блокада определило тек 13% активних студената!
Информације објављене у медијима говоре да су избори за Студентски парламент након блокада одржани на мањем броју факултета него ранијих година! Толико о деканима и њиховом уважавању закона. Могуће је да је напокон на свим факултетима нешто одржано, али тренд је у великој већини исти. Тако на Правном факултету у Новом Саду данас звнично студира 1.939 студената. На изборе, које је ТВ Н1 прогласила за „убедљиве“, изашло је 528 студента (блокадерска листа добила је 499 гласова) дакле у јеку побуне против устава и Србије, иза које посебно стоје најмоћнији адвокати у покрајини, на изборе је изашло мање од 28% студената, а показало се да у новом врлом свету практично нема опозиције.
Видели смо какву је Србију донела моја генерација. Какву Србију да очекујемо од ове, великом већином пасивне и са славом помирене? Ако се по јутру дан познаје…
