Започет је рад на новој петогодишњој стратегији развоја стартап екосистема, а из Министарства науке, иновација и технолошког развоја су поручили да је циљ да системска подршка постане још доступнија и ефикаснија за све учеснике иновационог екосистема.
Рад на новој Стратегији званично је започет представљањем резултата претходног стратешког документа из кога је у потпуности реализовано 86 одсто мера.
Једна мера је делимично спроведена, док је једна остала нереализована, речено је на првом састанку радне групе за израду нове стратегије, одржаном у Министарству науке, иновација и технолошког развоја, саопштено је из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
Анализа ефеката Стратегије која се односила на период 2021-2025, потврђује да је домаћи стартап екосистем у претходних пет година значајно ојачан.
Успостављен је Регистар субјеката националног иновационог система, са 352 регистрована стартапа, развијена је мрежа од пет научно-технолошких паркова, а кроз различите програме подршке попут Паметног почетка, StarTech, Катапулта и кроз фондове ризичног капитала уложено је више десетина милиона евра.
Захваљујући тим програмима, више од 120 стартапа годишње оствари финансијску подршку.
ФОТО: AKACHA/ShutterstockПомоћница министра у Министарству науке, иновација и технолошког развоја Ана Маринковић рекла је да ће се у изради новог стратешког документа, уз стручну подршку НАЛЕД-а, сагледати све промене које су се догодиле у окружењу и додатно унапредити мере подршке.
– Стартапи остају један од кључних приоритета Владе Србије и Министарства науке, иновација и технолошког развоја, а наш примарни циљ јесте да системска подршка постане још доступнија и ефикаснија за све учеснике иновационог екосистема – рекла је Маринковићева.
Највећи број мера из претходне Стратегије био је усмерен на унапређење услова за пословање, додаје се у саопштењу.
Уз успостављање Регистра, велики подстицај екосистему било је и увођење пореских олакшица за запослене ангажоване на пословима истраживања и развоја, коју је користило 170 послодаваца за 12.500 радника.
Додатно, више од 50 државних службеника је обучено за подршку стартапима кроз Иннолеадер програм, а путем програма ГовТецх у два циклуса је реализовано још 29 пројеката за потребе јавне управе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
На плану јачања капацитета, развијено је 45 мастер програма са високотехнолошком компонентом, као и 125 студијских који обрађују предузетничке теме.
Ове програме је похађало око 1.100 студената, а више од 300 наставника је прошло одговарајуће обуке.
Организовано је више од 150 менторских сесија и 60 догађаја, а развијени су и нови акцелераторски програми, међу којима су Катапулт и Лаунцхер.
Домаћи стартапи представљани су и на међународним конференцијама и сајмовима, а Србија је укључена у релевантне глобалне базе података о стартап екосистемима, попут Стартап Геноме и Деалроом.
Током лета радна група ће активно радити на дефинисању активности са циљем да Србија направи кључни искорак на Европском индексу иновативности (Еуропеан Инноватион Сцоребоард) и пређе из категорије „иноватора у настајању“ (емергинг инноватор) у групу умерених иноватора (модерате инноватор).
Овај прелазак постављен је и као један од кључних показатеља успеха у оквиру Реформске агенде Србије, а финални текст нове Стратегије очекује се на јесен.
