Tрауматични догађаји не бирају ни време, ни место, ни дане у недељи када ће се догодити. Вече које је почело мирно може да се се претвори у партнерску или породичну драму са драматичним последицама, а у свако доба дана можемо да чујемо вест која може да нас психички сломи много снажније од прелома ноге или вируса грипа.
Наш интимни свет може да се сруши у периоду између повратка с посла и следећег јутра, када се очекује да се након непроспаване ноћи појавимо на послу као да се ништа није догодило. У таквим ситуацијама потребно је време да се особа сабере, а то су осим психолога препознали и законодавци у многим земљама који су запосленима дали могућност да узму слободан дан за ментално здравље – без објашњавања разлога, пише Политика.
Концепт „Слободан дан за ментално здравље” разликује се од државе до државе у зависности од тога да ли је реч о законској обавези или интерној политици компанија. Земље са најјачом законском заштитом су Велика Британији и Аустралија – у Уједињеном Краљевству од ове године на снази су оштрије обавезе за послодавце, а запослени могу да узму боловање због менталног здравља под истим условима као за физичку болест. Послодавци су законски обавезни да понуде „разумна прилагођавања”, као што су додатни слободни дани или флексибилно време ако радник пати од анксиозности или стреса. Од ове године, дигитални системи (попут е-боловања) омогућавају лекарима да лакше издају потврде за одсуства која су у вези са стресом, а статистика показује да радници у Великој Британији просечно узимају око седам дана годишње због анксиозности или сагоревања.
Аустралијски закон о раду омогућава запосленима да користе одсуство са посла због менталних проблема. Немачки закон о раду синдром прегоревања (тзв. бурн аут) препознаје као легитиман разлог за одсуство са посла, а у Белгији се од ове године примењује нови краљевски декрет који фокус ставља на превенцију – запослени имају право на превентивне консултације са психолозима, а систем је дизајниран да олакша кратка одсуства пре него што стрес постане озбиљан здравствени проблем. У Холандији су послодавци законски обавезни да спроводе „инвентар ризика” на раду који укључује психосоцијалне факторе. Ако запослени осети ментални напор или се суочи са великим емотивним стресом ван посла, систем боловања је врло флексибилан и фокусиран на брзи опоравак, а не на бирократију. Иако познат по култури прекомерног рада, Јапан је увео обавезне годишње „провере стреса” за компаније које имају више од 50 запослених. Радници који покажу висок ниво стреса имају право на разговор са лекаром и прилагођавање радног времена или одсуство.
У нашој земљи „слободан дан за ментално здравље” није препознат у Закону о раду, а ако лекар процени да је стрес или ментално стање такво да запослени није способан за рад, он има право на стандардно плаћено боловање, које износи 65 одсто од зараде коју покрива послодавац до месец дана. Међутим, у Србији се последњих пар година створио јаз између онога што каже Закон о раду и праксе у којој многи послодавци, нарочито у ИТ сектору и креативним индустријама, омогућавају запосленима пар дана одсуства са посла без отварања боловања.
У многим фирмама уведена је политика „три дана без дознака”, што значи да се запослени може јавити три пута годишње да му је потребан „дан за себе” без одласка код лекара. Послодавци су увели ту могућност као директан одговор на потребу за даном за ментално здравље, без стигматизације или одласка у дом здравља по дознаке. Поред тога, многе ИТ компаније у Београду и Новом Саду (попут оних са средиштем у САД или Скандинавији) увеле су кварталне велнес дане – то су фиксни петкови или понедељци када цела фирма не ради како би се сви колективно „искључили”. Бенефит је да запослени не троше дане годишњег одмора, а нема ни притиска „нагомиланих имејлова” јер нико из тима не ради.
А на питање због чега је важно узети одсуство са посла када смо под интензивним емоционалним стресом, психолог Маја Антончић каже:
„Узимање слободног дана делује као кочница која спречава озбиљнији колапс организма који би захтевао вишемесечно боловање. Када смо под огромним великим стресом или емоционалним притиском, наш префронтални кортекс (део великог мозга одговоран за логику, одлучивање и фокусирање) ради са смањеним капацитетом, због чега правимо више грешака, спорије процесуирамо информације и теже доносимо одлуке. Одсуство са посла омогућава особи да изађе из стања ’бори се или бежи’ и да се фокусира на решење ситуације. Осим тога, посао често захтева потискивање сопствених осећања ради професионализма, а ако пролазимо кроз снажан емоционални стрес, капацитет за овај напор се троши. Слободан дан нам омогућава да емоције процесуирамо у миру и интими, без знатижељних погледа колега.”
Говорећи о ситуацијама за које постоји психолошко оправдање за неодлазак на посао, наша саговорница наводи да су то изненадни тежак животни догађај попут губитка блиског бића, раскида или тешког породичног конфликта. „Ако имамо снажан субјективан осећај да нисмо у стању да се фокусирамо на друге мисли дуже од пар минута. Када не можемо да контролишемо сузе, осећај кнедле у грлу или нисмо у могућности да процесуирамо обичне информације – у овим ситуацијама мозак је у стању преживљавања и нема капацитет за когнитивни рад. Тензиона главобоља која не пролази, стезање у вилици, пробавни проблеми без јасног физичког разлога или стални осећај плитког дисања – све су то ситуације у којима је паметније остати код куће. Постоји једноставан психолошки тест спремности за посао – ако се спремамо за одлазак на посао и након пола сата осећате физичку мучнину или неописив страх од уласка у канцеларију, то су сигнали да је вашој души потребан хитан одмор”, закључује саговорница Политике.
