Индустрија полупроводника навикла је на велике успоне и падове. Потражња за чиповима расте, произвођачи повећавају капацитете, а онда презасићено тржиште обори цене и профите. Бум вештачке интелигенције поново је покренуо тај циклус, али би његов крај овога пута могао да изгледа другачије.
На то указује анализа Економиста, који оцењује да је експлозиван развој вештачке интелигенције створио до сада незабележену потражњу за полупроводницима, док су се истовремено променили односи снага у индустрији.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
У првој половини 2026. године продаја полупроводника расла је на годишњем нивоу брже него у било ком периоду од осамдесетих година прошлог века. Тајвански TSMC, највећи светски уговорни произвођач чипова, забележио је шести узастопни квартал рекордне добити, док је јужнокорејски Samsung то учинио четврти пут заредом.
Ипак, инвеститори постају опрезнији. Индекс водећих компанија из индустрије полупроводника пао је за више од десет одсто од 6. октобра, упркос добрим пословним резултатима и оптимистичним прогнозама.
Раст индустрије све више зависи од вештачке интелигенције
Готово целокупан очекивани раст индустрије сада зависи од чипова намењених системима вештачке интелигенције. То читав сектор чини све зависнијим од наставка AI бума.
Питање је зато шта ће се догодити ако компаније које граде центре података и развијају AI моделе почну да смањују инвестиције.
Економист указује да постоји неколико разлога због којих следећи пад можда неће бити једнако тежак за произвођаче као претходни циклуси.
Један од најважнијих је концентрација производње. Почетком овог века око 25 компанија било је способно да производи најнапредније процесоре. Данас то могу само четири, док TSMC производи готово све чипове са тренутно најбољом технологијом.
Слично се догодило и са меморијским чиповима. Више од 20 компанија производило је напредне меморијске чипове 1990. године, док данас готово целокупно тржиште држе Samsung, SK Hynix и Micron.
Кинеске компаније покушавају да сустигну водеће произвођаче, али им ограничен приступ најнапреднијој опреми за производњу и даље отежава достизање најнапредније технологије.
ФОТО: Alexander Supertramp/ShutterstockПроизвођачи диктирају услове
Концентрација производње омогућила је водећим компанијама да пажљивије одређују темпо ширења капацитета и услове под којима продају своје производе.
TSMC би ове године, према проценама, у нове капацитете требало да уложи око 62 милијарде долара, више од један и по пут у односу на 2025. годину, а аналитичари за следећу годину очекују око 76 милијарди долара.
Међутим, та улагања расту спорије од прихода које доноси AI бум. Удео капиталних инвестиција TSMC-а у приходима требало би да падне са 44 одсто из 2023. године на око 36 одсто ове године.
Важна разлика у односу на неке претходне циклусе јесте и начин финансирања. Произвођачи нове капацитете углавном плаћају готовином коју генеришу пословањем, уместо великим задуживањем.
Бил Вајзман из консултантске куће McKinsey оцењује да произвођачи тренутно послују у „веома повољном окружењу за формирање цена“.
DRAM меморија, која се користи у готово свим електронским уређајима, кошта око шест пута више него почетком 2023. године. TSMC истовремено није снизио цену свог тронанометарског производног процеса, представљеног крајем 2022, иако такви процеси обично постају јефтинији после неколико година.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Део ризика прелази на купце
Можда најважнија промена видљива је у уговорима које произвођачи потписују са највећим клијентима.
Меморијски чипови раније су се углавном продавали на спот тржишту или посредством краткорочних уговора. Када би потражња ослабила, купци би смањивали наруџбине, што је доводило до наглог пада цена.
Сада, када је производни капацитет ограничен, а број великих добављача мали, купци обезбеђују испоруке годинама унапред.
Nvidia је уговорила више од 250 милијарди долара за обезбеђивање снабдевања и компоненти до јануара 2029. године. Micron је, са друге стране, саопштио да је уговорима по принципу „узми или плати“ унапред обезбедио 35 одсто својих прихода до 2030. године. Према тим уговорима, купци су преузели обавезе вредне 32 милијарде долара да договорене количине преузму или их плате и ако их не искористе.
Код таквих уговора купац мора да преузме договорену количину или да је плати чак и ако му више није потребна. Тиме произвођачи обезбеђују новац за ширење капацитета, али и део ризика од будућег пада потражње пребацују на своје клијенте.
ФОТО: FOTOGRIN/ShutterstockШта ако се AI бум заврши
Крај бума вештачке интелигенције ипак не би прошао без последица. Ако инвестиције успоре, цене чипова могле би да падну, профити произвођача да се смање, а високе берзанске вредности компанија да се нађу под притиском. Купци би вероватно покушали и да поново преговарају о уговорима склопљеним у време највеће потражње.
Ипак, структура индустрије данас је другачија него током претходних циклуса. Неколико компанија контролише најнапредније производне технологије, произвођачи су финансијски снажнији, а дугорочним уговорима део ризика пребачен је на купце.
Старо правило индустрије полупроводника – да после великог бума следи пад – зато није престало да важи. Разлика је у томе што овога пута последице тог пада не би морали да сносе само произвођачи чипова.
