Уколико сте алергични на полен дрвећа већ би требало да почнете са терапијом, јер како показују подаци Агенције за заштиту животне средине поленска зрна дрвећа су већ у порасту.
То је уобичајено за почетак марта у Србији, који многима доноси прве симптоме алергије. У ваздуху се тада најчешће региструје полен раноцветајућих врста, пре свега леске и јове, које су уједно и међу најјачим алергенима овог периода. Леска често почиње да цвета још у фебруару, а њен полен може да узрокује кијање, свраб очију и запушен нос чак и при нижим концентрацијама. Сличне тегобе изазива и јова, чије је присуство у ваздуху изражено крајем зиме и почетком пролећа, преносе Новости.
У марту се бележи и полен других дрвенастих врста попут бреста и врбе, док топола такође отпочиње сезону цветања, иако њен полен обично нема изражену алергогеност. Присутан може да буде и полен тиса, али ређе изазива јаче реакције.
Доктор Софија Ивановић, алерголог Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу каже да они пацијенти који већ знају да су алергични на полен дрвећа требало би да су своју терапију већ почели да узимају половином фебруара:
– За оне који се први пут суочавају са симптомима алергијског ринитиса антихистаминике би требало да пију три дана и тек онда ће тегобе почети да се повлаче. Али, и то је доста индивидуално, јер све зависи колико је неко осетљив и које све симптоме има. Управо из тог разлога је кључно праћење од стране алерголога и укључивање и других лекова у терапију, а не само оралних антихистаминика.
Стручњаци напомињу да интензитет поленске сезоне зависи од временских прилика. Топлији крај зиме може да убрза цветање и повећа концентрацију полена у ваздуху, док киша привремено смањује његово присуство. За особе склоне алергијама, почетак марта је сигнал да на време започну превентивне мере и прате дневне извештаје о концентрацији полена.
Код дела пацијената алергијски ринитис може прећи у алергијску астму. Ова повезаност је позната као „јединствени дисајни пут“ – запаљење из носа може се проширити на доње дисајне путеве. Осим тога, дуготрајна запушеност носа може довести до хроничног синуситиса. Слузокожа остаје стално отечена, јавља се притисак у пределу чела и образа, главобоља и смањен осећај мириса.
Умор и раздражљивост
Алергијски ринитис не утиче само на обољење дисајних путева, већ у великој мери нарушава квалитет живота. Упорна запушеност носа и кијање нарушавају квалитет сна, па се последично јављају умор, раздражљивост, слабија концентрација и пад радне или школске ефикасности.
– Алергија на полен јесте хронично стање, али се уз адекватну терапију (антихистаминици, интраназални кортикостероиди, по потреби имунотерапија) може успешно држати под контролом и спречити компликације – каже др Ивановић. – Ако симптоми трају дуже од две недеље или се погоршавају из године у годину, препоручљиво је јавити се лекару ради процене и плана лечења.
