Сезона полена почела је ове године раније него уобичајено због топлог времена, а људи осетљиви на полен дрвећа, посебно бреза, могу очекивати појачане симптоме и током априла, упозорила је данас Ана Љубичић из Агенције за заштиту животне средине.
Она је рекла да је у току сезона цветања дрвећа, и да је већ крајем фебруара у ваздуху забележен полен леске (Corylus)) и јове (Alnus)), дрвећа које деле породицу са брезом, чији је полен међу дрвећем најчешћи алерген.
Љубичић наводи да се сезона полинације ових врста очекује и током априла.
У месецима након тога почиње период цветања трава и корова, а почетак сезоне амброзије, најјачег међу 25 алергена чију концентрацију прати Агенција за заштиту животне средине, очекује се у јулу.
Површина под амброзијом, и концентрација овог алергена у ваздуху се последњих година повећава, упозорава она.
Ипак, како каже, полен амброзије је много изводљивије сузбити него полен дрвећа.
Она је апеловала да грађани који пате од алергија препусте сузбијање ове биљке надлежним службама.
– Крај августа и почетак септембра бележе и највише максималне концентрације у ваздуху – тада кад је амброзија у цвету, ту је већ касно. Нарочито људи који имају алергију на полен не смеју више дирати ту биљку и требају се склањати – поручиула је Љубичић.
Она наводи да је за ефективно сузбијање распрострањеност амброзије прво потребно мапирати, а затим сузбијати механички, односно кошењем које је потребно најмање два пута годишње, али и хемијским средствима, што је у Београду надлежност Завода за биоциде.
Љубичић је позвала грађане да биљке амброзије пре сезоне цветања почупају уколико их уоче у својим двориштима.
– Што се тиче пољопривредног земљишта, то је регулисано законом. Постојала је уредба из 2006. године коју је издало Министарство пољопривреде где постоје казне за људе који не сузбијају амброзију. Наравно, постоји инспекција министарства која мора да изађе и да види где се све налази амброзија и ко је није уклонио – навела је она.
Љубичић истиче да се ова инвазивна врста временом шири са севера на југ земље, што показују упоредни подаци са мерних станица из Суботице, Београда и Врања.
Говорећи о методама мерења концентрације полена, Љубичић је рекла да се мониторинг обавља помоћу уређаја који усисавају ваздух симулирајући људски удисај, након чега честице полена остају заробљене у „клопки“ где се сакупљају на лепљивој траци.
Након тога, како каже Љубичић, следе дуги сати микроскопских анализа, где стручњаци анализирају број и структуру зрна полена како би се утврдиле присутне врсте и њихова концентрација.
Према њеним речима, на ширење полена највише утичу атмосферски услови, а високе концентрације увек су присутне током сезона цветања данима који су топли, сунчани, суви и ветровити, док влажан ваздух смањује концентрацију, посебно полена врста са већим зрнима као што су борови.
Падавине, како каже, спирају алергене из ваздуха попут туша међутим, да би ефекат био осетан, потребно је да киша пада више дана узастопно.
На питање новинара да ли климатске промене утичу на поленске алергије, Љубичић је навела да слабији мразеви доприносе распрострањености амброзије, као и да резултирају ранијим цветањем и полинацијом биљака, што укључује и актуелан период полинације бреза, који је ове године у Европи почело шест дана раније, према подацима истраживача из Шпаније.
Љубичић додаје да загађење, посебно у градовима, такође доприноси већој распрострањености алергијских тегоба.
– У градским срединама, где имате високе температуре, пуно бетона, мало воде, то све утиче на саму биљку и утиче на полен, односно нарушава његову спољашњу опну – егзину. Он има способност иначе, полен, да веже за себе друге честице из ваздуха. А све то кад наруши њену спољашњу егзину, онда се много брже ослобађају протеини који у ствари изазивају алергије у нашем организму – рекла је она.
Љубичић је поручила грађанима да путем сајта Агенције за заштиту животне средине на адреси sepa.gov.rs могу да прате тренутно присуство алергена у ваздуху, укључујући податке за последњих осам дана и прогнозе за предстојећи период.
Подаци су такође доступни и преко мобилних апликација Полен Србија и xEco Polen.
