,

Амерички мотор на руски дизел

ФОТО: REUTERS

У свету високе политике ретко шта може тако брзо да сруши вишегодишње наративе као нагли скок цена горива на бензинским пумпама. Председник САД Доналд Трамп решио је да увезе значајне количине руског дизела ради стабилизације америчког тржишта. Потез који је до јуче деловао незамисливо постао је реалност усред акутне кризе са горивом изазване сукобима на Блиском истоку и затварањем кључних поморских рута. Са америчке стране порука је била недвосмислена. Стабилизација цена за пољопривреднике, транспортни сектор и грађане постављена је као апсолутни приоритет, чиме су унутрашњи економски и изборни притисци у потпуности потиснули досадашњу реторику о изоловању руске енергетске индустрије.

Овакав заокрет изазвао је најпре оштру реакцију Кијева. Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је затечен овим потезом, оценивши га као „непоштен и неправедан“ и назвавши га неоправданим поклоном Владимиру Путину. У упозорењима која су стигла и из самог Америчког конгреса, део сенатора указао је на опасан преседан којим се правно и морално урушава комплетан режим санкција грађен годинама.

Разлози за овакав потез Вашингтона не леже у изненадној промени геополитичке стратегије, већ у суровој математици домаће економије. Блокада Ормуског мореуза и ескалација сукоба на Блиском истоку избациле су са тржишта кључне рафинеријске капацитете, изазвавши глобални дефицит дизела. Цене на америчким пумпама скочиле су на вишегодишње рекорде, директно претећи новим таласом инфлације у моменту када су изборни притисци на Белу кућу на врхунцу.

ИГНОРИСАЊЕ ЗАХТЕВА

Према наводима америчких званичника, Трамп је донео одлуку о увозу након што је Кијев игнорисао чак шест захтева Вашингтона да прекине нападе на руске рафинерије нафте. Иако је Зеленски нудио обуставу напада у замену за престанак руских удара на украјинску електроенергетску мрежу, Вашингтон је тражио једнострани уступак, сматрајући да напади на рафинерије директно наносе штету америчким потрошачима.

С друге стране, Москви је овај развој догађаја стигао као прагматични излаз. Након што је годинама продавала енергенте уз високе попусте на азијским тржиштима, евентуално преусмеравање деривата ка западним купцима пружа јој и финансијски предах и значајну дипломатску победу.

Из Кремља је у више наврата поновљено да су западне санкције од самог почетка биле контрапродуктивне и да глобална енергетска стабилност није могућа без руских ресурса, па се могућност продаје дизела у Москви тумачи као изнуђено прихватање тржишне реалности од стране Запада. Уједно, током осмочасовних разговора америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера са украјинским и европским дипломатама у Мајамију, поручено је да САД остају поуздан партнер који обезбеђује обавештајне податке и муницију, али да Кијев не сме вући потезе који угрожавају америчку економију.

ПРАВНИ ПРЕСЕДАН

Да би руски дизел уопште стигао до америчких лука, Бела кућа је морала да изда посебне изузетке од санкција и осигура привремена изузећа за бродарске и осигуравајуће компаније. Тиме је створен преседан који прети да у потпуности уруши досадашњи систем контроле цена и извозних ограничења. У енергетским круговима у Лондону и Сингапуру већ се спекулише да би овај аранжман могао отворити врата за читаву серију „специјалних дозвола“ и за друге западне земље.

Кијев је Трампов потез оценио као директну подршку Москви и неоправдан поклон Путину

Поред реакција у Кијеву, овакав развој догађаја изазвао је приметне потресе и међу европским савезницима. Европска унија је у протеклим годинама, у склопу политичке и економске стратегије пресецања зависности од Москве, претрпела високе трошкове преоријентације енергетског сектора. Замена руског гаса и нафтних деривата скупљим алтернативама резултирала је растом трошкова за европску индустрију и домаћинства. У том светлу, наговештај да би Вашингтон могао направити изузетак када су у питању сопствени унутрашњи економски интереси у Бриселу посматра се са дозом незадовољства.

ЕКОНОМСКИ ПРАГМАТИЗАМ

Дипломатски кругови у Европи указују на јасну диференцијацију између реторике принципа и потреба унутрашњег тржишта. Док је Европа путем санкција затворила своје луке за руске нафтне деривате, америчко разматрање флексибилнијег приступа показује да економски прагматизам остаје доминантан фактор у доношењу кључних одлука.

Са логистичке и правне стране, спровођење било каквог обимнијег транспорта дизела из Русије ка САД носи са собом низ препрека. Важећа санкциона ограничења захтевала би издавање посебних лиценци и правних изузећа од стране америчког Министарства финансија (ОФАК). Свако издавање таквих дозвола практично отвара врата за накнадна преиспитивања ефикасности целокупног санкционог система усмереног ка Москви.

Амерички посредници верују да би флексибилнији енергетски споразуми могли да послуже и као полуга за подстицање Русије на уступке у мировним преговорима. Ипак, током телефонског разговора са Трампом, Путин се није обавезао на непосредан наставак мировних преговора са Кијевом, док је његов саветник Јуриј Ушаков нагласио да су украјински напади на руске градове додатно осујетили брз наставак дијалога.

ИНТЕРЕС ИЗНАД ПОДЕЛА

Потенцијални улазак руског дизела на америчко тржиште има далекосежан утицај и на глобалне трговачке токове. Тржиште рафинисаних нафтних деривата изузетно је осетљиво на структурне поремећаје, при чему дизел представља кључну карику за транспорт, пољопривреду и индустријску производњу.

Међутим, оваква прерасподела снага отвара нова питања за велике азијске купце, пре свега Кину и Индију, који су током претходних година преузели улогу главних потрошача руских енергената. Уколико Москва добије прилику да своје деривате пласира на западна тржишта под повољнијим комерцијалним условима, то би могло да утиче на смањење попуста које су до сада имале азијске рафинерије.

На ширем геостратешком плану, ова ситуација још једном потврђује да је енергетска безбедност неприкосновени приоритет који у кризним моментима жмури на политичке размирице. Способност прилагођавања сопственим економским потребама показује да велике силе задржавају право на прагматичне потезе чак и у условима најдубљих међународних подела.