Повратак кући или нови чин краљевске драме

Повратак Харија и Меган у Велику Британију није повратак у краљевску породицу, али би могао да буде покушај повратка породици. У средишту приче су деца, однос са краљем Чарлсом, нарушена веза са Вилијамом и питање безбедности

После шест година живота у Калифорнији, бескрајних интервјуа, документарца, мемоара, пословних пројеката, породичних свађа које су се претвориле у латино сапуницу и неколико судских процеса, принц Хари и Меган Маркл најавили су повратак у Велику Британију.

И ту би, за почетак, требало направити једну важну разлику: они се не враћају у краљевску службу. Не враћају се у Бакингемску палату, неће поново постати „working royals“, нити је најављено да ће преузети званичне дужности у име круне. Враћају се да живе у Великој Британији као приватне особе, заједно са децом, принцом Арчијем и принцезом Лилибет, који би од септембра требало да похађају британску школу. Породица ће притом задржати кућу у Монтеситу, а њихов живот ће и даље имати снажну америчку компоненту.

Другим речима, ово није обрнути „Мегзит“, али није ни повратак на стари живот. Пре би се могло рећи да је у питању покушај да се направи нешто између Калифорније и Виндзора, између приватног живота и краљевске породице, између жеље за нормалношћу и чињенице да је нормалност за Харија и Меган отприлике оно што је за британску монархију потпуно слободан викенд – лепо звучи, али се ретко догађа. И управо зато је њихов повратак много занимљивији од обичне селидбе.

Хари и Меган напустили су Велику Британију почетком 2020. године, после одлуке да се повуку из улоге старијих, запослених чланова краљевске породице и постану финансијски независни. После кратког боравка у Канади преселили су се у Калифорнију, где су изградили нови живот, најпре у Лос Анђелесу, а затим у Монтеситу.

У међувремену је њихов однос са краљевском породицом прошао кроз готово све фазе које једна породична драма може да понуди. Било је помирења и захлађења, јавних оптужби и покушаја да се комуникација обнови. Било је телевизијских интервјуа, посебно оног са Опром Винфри, Нетфликсове документарне серије, Харијевих мемоара „Spare“, бројних текстова у британској штампи и, наравно, судских спорова. Ако је почетна идеја била да се повлачењем из краљевске институције добије више приватности, резултат је био помало парадоксалан: Хари и Меган су напустили институцију која је деценијама производила садржај о њима, а затим су сами почели да производе садржај о институцији. Светска јавност тако је добила нешто што можда није очекивала: чланове краљевске породице који више нису део званичне краљевске машинерије, али који имају сопствену платформу, сопствену публику и сопствену верзију догађаја.

Хари и Меган напустили су Велику Британију почетком 2020. године, после одлуке да се повуку из улоге старијих, запослених чланова краљевске породице и постану финансијски независни

А сада, шест година касније, враћају се да живе у земљи из које су отишли. Само што се враћају под потпуно другачијим околностима.

Ако се из целе приче уклоне таблоиди, дворске тензије, телевизијски интервјуи и бескрајне расправе о томе ко је коме шта рекао, остаје један веома једноставан разлог због којег овај потез има смисла: деца. Арчи и Лилибет требало би да крену у британску школу у септембру, чиме се први пут отвара могућност да њихово одрастање буде много непосредније повезано са земљом њиховог оца. До сада су практично одрастали у Калифорнији. Њихов свакодневни живот био је амерички, док је њихово порекло са Харијеве стране дубоко повезано са британском монархијом.

За Харија, то је посебно важно. Он може да буде љут на институцију. Може да критикује начин на који је функционисала његова породица. Може да буде разочаран оцем, братом или британским медијима. Али његова деца и даље имају деду који је краљ, стрица који је престолонаследник и читаву једну породичну историју која не постоји нигде другде на свету.

ФОТО: REUTERS/Dylan Martinez/File Photo

У јулу ове године породица се већ састала са краљем Чарлсом у његовој резиденцији у Глостерширу. Био је то посебно значајан сусрет, јер су Арчи и Лилибет тада поново били са дедом након вишегодишње паузе. Повратак у Британију сада би требало да омогући да ти контакти буду много чешћи. То је можда и најважнији елемент целе приче. Јер док одрасли могу да воде судске процесе, дају интервјуе и годинама не разговарају, деца имају сасвим другачију потребу: да упознају своју породицу.

Ако постоји особа која би од Харијевог повратка могла да има највише користи, то је краљ Чарлс. Њихов однос последњих година није био једноставан. Хари је јавно говорио о породичним проблемима, а краљ се углавном држао политике тишине која је у краљевској породици скоро па облик религије. Али Чарлс је сада у другачијој животној фази. Његова здравствена ситуација, чињеница да је краљ већ неколико година и да се монархија налази у процесу смене генерација, чине породично питање важнијим него раније. Хари је његов син, а Арчи и Лилибет његови унуци. Зато је сасвим могуће да Чарлс види ову селидбу мање као „политички проблем“, а више као прилику за обнову породичног контакта. У томе има и нечег веома људског. Краљ може да буде краљ, али је истовремено и отац.

По писању британских медија, Чарлс је поздравио њихов повратак. Истовремено, нема најаве да би Хари и Меган поново преузели званичне краљевске дужности. И то је можда најбоља могућа формула за почетак. Мање церемоније, више породичних ручкова. Мање заставица, више разговора. И, ако је могуће, без камера.

Иако је Чарлс потенцијална тачка помирења, принц Вилијам је много компликованија прича. Однос двојице браће један је од централних проблема читаве саге о Харију и Меган. Њихова некадашња блискост готово је постала део колективног сећања јавности, посебно након смрти њихове мајке Дајане. Али данас су односи озбиљно нарушени.

ФОТО: REUTERS/Toby Melville/File Photo

Хари је у својим јавним наступима говорио о Вилијаму, њиховом односу и сукобима, а књига Spare додатно је продубила јаз. Актуелни извори наводе да између браће и даље нема нормалне комуникације и да је помирење са Вилијамом много теже замислити него поправљање односа са Чарлсом. То је негде и логично. Чарлс може да буде отац који је одлучио да опрости сину. Вилијам је, међутим, човек који ће једног дана бити краљ и који је у читавој причи истовремено и члан породице и наследник институције. Због тога би било погрешно очекивати да ће се Хари и Вилијам једног јутра случајно срести у ходнику, загрлити и закључити да је све било неспоразум. Краљевска породица можда јесте институција, али ипак није теленовела. Иако, руку на срце, понекад веома озбиљно конкурише теленовелама.

А сада долазимо до теме која је годинама била један од највећих извора сукоба између Харија и британских власти. Безбедност. Хари је након повлачења из краљевских дужности изгубио аутоматско право на полицијску заштиту какву имају запослени чланови краљевске породице. Британски систем, међутим, може да одобри заштиту на основу процене ризика, што значи да се безбедност одређује у зависности од конкретних околности. Судска документа показују да RAVEC (тело које доноси одлуке о заштитним мерама за чланове краљевске породице и друге јавне личности) процењује ризик и одлучује које су мере пропорционалне. Хари се са том одлуком годинама не слаже.

Његова забринутост није само теоријска. Канал ITV је у јулу објавио детаље безбедносне процене коју је наручио његов приватни безбедносни тим, према којој постоји повећан ризик по њега у Великој Британији. У процени су наведене претње и случајеви ухођења, уз тврдњу да приватно обезбеђење у Британији нема исте могућности као полиција. Британске власти, с друге стране, не могу једноставно да кажу: „Пошто је Хари принц, ево вам полицијски ескорт до продавнице“. Систем не функционише тако.

ФОТО: REUTERS/Hollie Adams/File Photo

Према актуелним извештајима, питање сталног безбедносног аранжмана још није коначно решено. Британске власти инсистирају на томе да је систем заштите ригорозан и пропорционалан и да се одлуке доносе кроз процену конкретног ризика. И ту се отвара једно сасвим легитимно питање: „Ако се Хари и Меган враћају да живе у Британији као приватне особе, ко треба да плати њихову заштиту?“ Ако је ризик довољно висок да захтева државну полицијску заштиту, да ли ту заштиту треба да финансирају порески обвезници? А ако је неопходна само због њиховог статуса и огромног медијског интересовања које прати сваки њихов корак, да ли се тиме стварају посебна правила за једну породицу? То није само краљевско питање. То је политичко и друштвено питање. И зато ће безбедност вероватно бити једна од првих ствари око којих ће се британска јавност поново поделити.

А, осим питања безбедности, ту су и британски медији. Британска штампа била је један од главних разлога незадовољства Харија и Меган животом у Великој Британији. Хари је годинама водио правне битке против медијских кућа, а његово незадовољство британском таблоидном културом постало је готово део његовог јавног идентитета. И, види ироније… Када су отишли у Калифорнију, амерички медији су их дочекали раширених руку. Али када се сада враћају у Велику Британију, британски медији их дочекују са нечим што је вероватно још шире од раширених руку. Разлог је једноставан: Хари и Меган су, једноставно, одлична вест. Ако Хари оде на пијацу – вест. Ако Меган оде по децу у школу – вест. Ако Арчи игра фудбал – потенцијална вест. Ако Лилибет обуче нешто необично – вероватно наслов. Ако се Хари и Вилијам сретну – глобална вест. Ако се не сретну – такође глобална вест. У томе је замка њиховог повратка. Они желе нормалнији живот за своју децу, али су истовремено једни од најпознатијих људи на планети.

Шест година касније враћају се да живе у земљи из које су отишли. Само што се враћају под потпуно другачијим околностима. Ако се из целе приче уклоне таблоиди, дворске тензије, телевизијски интервјуи и бескрајне расправе о томе ко је коме шта рекао, остаје један веома једноставан разлог због којег овај потез има смисла: деца

Посебно питање представља однос Меган Маркл и Британије, па је повратак још сложенији. За разлику од Харија, који је у Британији рођен, одрастао и читавог живота био део краљевске породице, Меган се враћа у земљу која никада није била потпуно њена.

Њена прича са Великом Британијом од почетка је била необична. Америчка глумица постала је војвоткиња, ушла у једну од најтрадиционалнијих институција на свету и веома брзо се нашла у средишту огромне медијске пажње. Њено искуство у краљевској породици било је предмет бројних расправа, а њени и Харијеви јавни наступи после одласка додатно су заоштрили односе. Због тога ће њен повратак бити посебно занимљив.

Како ће изгледати њен живот у Великој Британији? Хоће ли се појављивати јавно? Да ли ће се бавити својим пословним пројектима из Велике Британије? Хоће ли покушати да изгради другачији однос са британском јавношћу? Или ће Британија за њу једноставно бити место у којем деца иду у школу, док се њен пословни и друштвени живот и даље углавном одвија преко Атлантика? За сада нема довољно доказа да би се на ова питања дао сигуран одговор.

Постоје, међутим, нагађања да Меган има интересовања и пословне понуде повезане са Великом Британијом. Наиме, 21. августа појавила се информација да је Меган била у преговорима за потенцијалну улогу у трећој сезони серије The Gentlemen Гаја Ричија, али је два дана касније објављено да је, према наводима британских медија, разматрање њеног ангажмана наводно обустављено због негативних реакција јавности. А чак ни трећа сезона серије још није званично потврђена. Другим речима: можда се враћа и због посла. А можда се само враћа због деце. А можда је, као што то обично бива у животу, одговор комбинација више ствари.

Ако се за годину дана испостави да Арчи и Лилибет нормално иду у школу, да виђају деду, да Хари ради оно што жели, да Меган развија своје пословне пројекте, да се безбедност решила без политичког циркуса и да се односи са породицом макар мало поправљају – повратак ће бити успешан. Ако се, међутим, сваки породични сусрет претвори у насловну страну, свака безбедносна одлука у политичку аферу, сваки сусрет Харија и Вилијама у међународни догађај, а сваки Меганин излазак у нову таблоидну заврзламу, онда ће се врло брзо показати да се нису вратили у нормалан живот. Вратили су се у нову сезону истог ријалитија. И то је вероватно највећи ризик. Јер проблем са краљевском драмом није само то што је има много. Проблем је што је сви воле.