Обично једна велика улога отвори врата следећој улози. Некад и трећој. А Џилијан Андерсон је, шта год урадила, увек остала – Дејна Скали
Када се ових дана појавила у реклами за LEGO сет инспирисан Dosijeom X, интернету није требало ни пола минута.
„Скали се вратила.“
Занимљиво је да се готово у исто време Џилијан Андерсон појавила на премијери новог филма Teenage Sex and Death at Camp Miasma, завршила књигу More, наставак бестселера Want, и почела пробе за нову поставку комада Who’s Afraid of Virginia Woolf? у Лондону.
Али светска вест била је – реклама. А то баш и није уобичајена судбина холивудске звезде.
Обично једна велика улога отвори врата следећој ulozi. Некад и трећој. Дејвид Духовни је, на пример, после Молдера постао Хенк Муди и добио прилику да практично започне другу каријеру. Млађи гледаоци данас га подједнако везују за Californication као старији за Dosije X.
Џилијан Андерсон ту прилику, бар на први поглед, никада није добила.
Духовни је успео
Да, нуђене су јој неке велике улоге. Неке од њих је и прихватила. И било их је сасвим довољно да неко други на њима изгради каријеру. Њен проблем био је у томе што је прва остала – превелика.
Јер, руку на срце, Дејна Скали никада није била само јунакиња једне успешне серије.
Крис Картер је деведесетих направио двоје телевизијских јунака без којих Dosijei X не би постојали. Он је веровао у све, а она је то све преиспитивала, рашчлањивала, анализирала… Фокс Молдер јурио је ванземаљце, завере и натприродне појаве, а Дејна Скали упорно га је враћала на земљу, на чињенице, на обдукционе налазе, на све оно што може да се докаже.
И, сасвим неочекивано, испоставило се да ће управо она много теже изаћи из серије. Духовни је, после Молдера, добио Хенка Мудија. Публика је прихватила да исти човек може да буде два потпуно различита лика. Један је остао у ФБИ-ју, други се преселио у Лос Анђелес, писао романе, правио хаос по туђим животима и постао заштитно лице Californication. За Џилијан није било тако једноставно.
За двадесетак година од завршетка Dosijea X одиграла је британску премијерку Маргарет Тачер, хладнокрвну инспекторку Стелу Гибсон, сексуалну терапеуткињу Џин Милбурн, ових дана промовише нови филм Teenage Sex and Death at Camp Miasma, на јесен објављује књигу More, наставак бестселера Want, и спрема се за повратак на лондонску позоришну сцену.
Па ипак, довољно је да се на тридесет секунди појави у реклами за LEGO сет и наслови широм света поново гласе исто. Једна реченица. Три речи: „Скали се вратила.“
Scully Effect
Пре неколико година амерички истраживачи покушали су да објасне зашто је међу женама које су на студијама бирале медицину, биологију, физику и форензику било толико оних које су одрастале деведесетих. У разговорима се стално враћало исто име. Дејна Скали. Феномен је чак добио и назив – „Scully Effect“.
Нема баш много телевизијских ликова који су завршили у научним радовима и управо се ту негде крије одговор зашто Џилијан Андерсон никада није добила своју прву шансу други пут. Просто, изгубила је од лика који је постао већи од телевизије.
Данас уопште није важно да ли игра премијерку, полицајку или професорку. Публика ће у свакој новој улози најпре тражити жену која је неповерљиво слушала Молдерове теорије и тражила још један доказ.
То, у суштини, није лоша судбина. Јер већина глумаца, чак и ако то не признаје, машта о улози коју ће људи памтити. Али Џилијан Андерсон добила је ону коју људи просто не желе да пусте. Да ли је срећна с тим? Ко зна. Истина је негде тамо.
