Двострука оскаровка Кејт Бланчет у Европском парламенту представила је бесплатан алат који људима омогућава да одлуче да ли вештачка интелигенција сме да користи њихов лик, глас и покрете
Када је пре више од двадесет година играла краљицу Елизабету I, многи су говорили да ту улогу нико више неће моћи да одигра тако добро. Онда је постала Кетрин Хепберн. Па вилењакиња Галадријела. А била је чак и – Боб Дилан. Затим Лидија Тар, жена која је дириговала оркестром као да командује војском. Сваки пут потпуно другачија. И сваки пут бисте после десет минута заборавили да гледате Кејт Бланчет.
То је баш ретка особина, чак и међу великим глумачким звездама. Већина глумаца годинама игра неку верзију себе. А стварно велики глумци нестану чим се камера укључи.
Глума је изазов
Пре неколико дана Кејт Бланчет појавила се, као амбасадорка добре воље UNHCR у Европском парламенту и представила бесплатан алат који људима омогућава да одлуче да ли вештачка интелигенција сме да користи њихов лик, глас и покрете. Вест је прошла такорећи испод радара, а можда ће се једног дана показати да је била важнија од многих филмских премијера.
Human Consent Registry је бесплатан дигитални регистар који омогућава људима да јавно и јасно изразе да ли пристају да њихов лик, глас, покрети и други елементи идентитета буду коришћени за обуку и развој система вештачке интелигенције.
Регистар је осмислила непрофитна организација RSL Media, и сасвим је логично што се баш Кејт Бланчет нашла у тој причи. Јер, могла је врло лако да постане још једна холивудска звезда са осмехом за насловне стране, а уместо тога, она је готово сваки пут бирала тежи пут. Два Оскара нису је претворила у радницу у фабрици оскаровских улога. Само су је учврстили у намери да буде другачија.
Ко поседује нашу личност
У Холивуду се деценијама водила борба за ауторска права, проценте од зараде и контролу над филмовима. Вештачка интелигенција први пут отворила је сасвим ново питање. Да ли неко може да поседује твоје лице? Твој глас? Твој израз лица? Твој осмех?
Кејт Бланчет је цео живот доказивала да може да буде било ко. Данас, она нас подсећа на то колико је важно да свако од нас остане – оно што јесте. Јер оригинал никад није био вреднији него у време када су копије постале готово савршене.
