Извештавање је један сјајан процес – сабрано у пристојан број реченица, засновано на проверљивом броју чињеница, записано разумљивим, јасним језиком, неоптерећено ичим другим осим, за сваког читаоца, лакоћом поимања контекста онога о чему се извештава.

Извештавање је одличан процес јер и известиоцу и предмету извештавања омогућава да без тешкоћа уоче шта се дешава, где се и како греши у поступању и где и како треба радити другачије да би поступање било боље. Свеједно је при томе о чему се извештава: свако извештавање прати тај јединствени алгоритам који га и дефинише као извештавање, а не као било који текст о било чему.

Поповање, с друге стране, често се жели приказати као процес извештавања и тако учинити сјајним процесом за онога ко попује, док за оно чему или коме се попује не постоји начин да се поповање доживи као извештавање о било чему; увек се непогрешиво доживи само као поповање. Већина жена све то одлично зна, женама се врло често попује уместо да се извештава о њима или њиховом раду, оне саме буду предмет поповања, јер се сматра да је поповање женама исто што и извештавање о положају жене или њеној улози у друштву или њеним задацима на послу или о њеним поступцима, о свему везаном за жену о чему се може написати извештај, али се бира поповање.

Свако извештавање које и на трен изазове сумњу да изгледа као поповање – престаје том сумњом да носи сјајне вредности извештавања и самодефинише се као поповање, угодно ономе ко попује уместо да извештава, али без икаквих добрих резултата по објекат или субјекат извештавања. Извештавање известиоца ЕУ о Србији на седници Европског парламента исходило је све сумње да је реч о поповању, а не о извештавању, па неминовно следи да из таквог извештаја неће бити никаквих добрих исхода. „Пицула је рекао да темпо приступања ЕУ стагнира годинама – недостатак усклађености са спољном и безбедносном политиком ЕУ, недостатак дијалога са Косовом, недостатак искрене воље за напредовањем на европском путу, погоршање услова за слободан рад медија и организација цивилног друштва и игнорисање препорука за унапређење изборног процеса… Локални избори у 10 места још су један пример бројних демократских дефицита, рекао је Пицула и указао на фантомске листе и то да председник Србије води кампању на локалним изборима под својим именом.”

Укратко – наведено се сматра извештавањем, али – није. Цитирано много више личи на поповање, јер су чињенице следеће:

Усклађеност са спољном и безбедносном политиком мери се у процентима; извештај би морао да садржи тај проценат, поповање садржи квалификацију.
Дијалог Београда и Приштине има извештаје и специјалног известиоца, па онда извештај садржи цитат о томе, а поповање садржи квалификацију о „недостатку“.
Извештај који има израз „недостатак искрене воље“ сам себе укида као извештај и прелази у „списак утисака“, односно у процес врло близак поповању о томе „како се мери искрена, а како неискрена воља“ – тако како онај ко попује каже да се мери; извештавање то не може да садржи.
Погоршању услова за рад медија и цивилног друштва такође мањка чињенице о томе ЧИМЕ је све то погоршано.
Игнорисање препорука за побољшање изборног процеса јесте скуп речи којим се потпуно напушта алгоритам извештавања; ма колико да је мало или недовољно чињеница које говоре о уважавању препорука, кад се те чињенице изоставе – настаје процес чистог поповања.
И најлепши пример како извештавање склизне у поповање је дисквалификација процеса заказаних локалних избора, јер не садржи никакве чињенице, само утисак и став који је чак пренебрегао могуће формулације за извештај о штетности „функционерских кампања“, дајући емоцији поповања на вољу спомињањем председника Србије и израза „фантомске листе“, што је поповање о томе како у Србији треба да изгледају листе, и то поповање у својој чистој „ја да вам кажем које су какве листе“ форми.

Од поповања нико користи нема, од извештавања бисмо сви могли имати користи, али, канда, нећемо. Штета.