Двоје научника са Универзитета у Оксфорду добили су данас шаљиве Нобелове награде „Ig Nobel“, којима се славе необични и маштовити доприноси науци, за научну дефиницију пољупца, а њихово истраживање показало је да су се људи и њихови еволутивни преци вероватно љубили још пре 16,9 до 21,5 милиона година.
Матилда Бриндл и професор Стјуарт Вест желели су да проуче еволутивно порекло љубљења, али су најпре морали да утврде прецизну научну дефиницију тог чина.
Након истраживања дефинисали су пољубац као неагресивну интеракцију која подразумева усмерен контакт уста са устима између припадника исте врсте, уз одређено померање усана или делова уста, без преноса хране, пише данас британски Телеграф.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Таква, прилично неромантична дефиниција донела им је Ig Nobel награду, признање које се додељује достигнућима која најпре насмеју људе, а потом их наведу на размишљање.
Бриндл је за Тајмс рекла да је њихова дефиниција научно утемељена, али да није сигурна да би је користила када би покушавала да некога заведе.
Истраживачи су саставили списак мајмуна и човеколиких мајмуна за које је забележено да се љубе према њиховој дефиницији, а затим га упоредили са еволутивним стаблом примата како би утврдили порекло те појаве.
На основу прорачуна закључили су да су се први пољупци вероватно догодили пре између 16,9 и 21,5 милиона година, што би могло да иде у прилог Платоновом схватању да је љубав старија од човечанства.
Њихови прорачуни указали су и на велику вероватноћу да су се љубили и неандерталци, блиски сродници савремених људи.
– Било би помало чудно да се неандерталци нису љубили – рекла је Бриндл, имајући у виду да се љубе шимпанзе, гориле, боноби, орангутани и неколико врста мајмуна.
Истраживачи су пронашли и доказе да су неандерталци и савремени људи размењивали микроорганизме из усне дупље, што указује на то да је између две врсте долазило до размене пљувачке.
Овогодишња церемонија доделе Ig Nobel награда одржана је у Цириху, први пут у историји дугој 35 година ван Сједињених Америчких Држава.
Организатори су као разлог навели све већу неспремност академика да путују у САД.
Церемонија ће убудуће бити одржавана сваке друге године у Цириху, уз смену других градова домаћина, што је организаторе навело на поређење са Евровизијом.
Награда за економију припала је тиму предвођеном Полом Пифом са Универзитета Калифорније у Ирвајну, чије је истраживање указало да су богатији људи склонији крађи.
У једном експерименту учесницима је речено да могу да узму слаткише из тегле, наводно намењене деци која су учествовала у другом истраживању.
Они који су себе сматрали припадницима вишег друштвеног статуса чешће су узимали више слаткиша.
Постхумно је награђен и јапански истраживач Токуђи Уно са Медицинског универзитета Вакајама за рад из седамдесетих година о начину издувавања носа, у којем је проучавао проток ваздуха и притисак при различитим техникама.
Међу добитницима су били и научници са Универзитета Ватерло, награђени за дизајн писоара који спречава прскање, као и истраживачи са Универзитета у Цириху који су закопали 2.000 пари памучних доњих гаћица како би проучавали њихову разградњу и утицај на земљиште.
Тим предвођен Универзитетом у Вроцлаву утврдио је, у једном од истраживања, да родитељи углавном сматрају да бебе пријатно миришу, док исти утисак немају када је реч о тинејџерима.
Добитници су на церемонији засути папирним авионима, а награде су им уручили прави добитници Нобелове награде.
