Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је данас у Букурешту са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Илие Боложаном Меморандум о разумевању о олакшању размене информација у вези са пројектом РХЕ Ђердап 3 и изјавила да ће наша земља већ ове године започети израду планске и пројектно-техничке документације.
– Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и део пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација – рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.
Она је истакла да Србија и Румунија имају традиционално одличне односе.
– Велико ми је задовољство што сам данас овде, јер су Србија и Румунија традиционално уживале у пријатељским односима и служе као узор добрих суседстава у региону. Наше две земље одржавају интензиван билатерални политички дијалог – Уговор о савезу између Србије и Румуније, закључен 1868. године, представља један од првих међународних билатералних споразума које је потписала модерна Србија – рекла је Ђедовић Хандановић у обраћању.
Она је навела да данас имамо са Румунијом потписано 134 билатерална споразума.
– Надограђујући ово дугогодишње и успешно партнерство, данас смо потписали још један споразум од изузетног значаја за даље продубљивање наше сарадње у енергетском сектору – партнерство које датира још из 1963. године, када су бивша Југославија и Румунија потписале Споразум о изградњи и управљању хидроенергетским и пловидбеним системом Ђердап на реци Дунав. Овим значајним споразумом основана је Заједничка југословенско-румунска комисија за Ђердап, пружајући институционални оквир за успешну имплементацију и дугорочно управљање једним од најзначајнијих заједничких инфраструктурних пројеката између наше две земље – рекла је министарка.
ФОТО: TANJUG/ Ministarstvo rudarstva i energetike/ Petar RemečkiЂедовић Хандановић каже да је од свог оснивања Заједничка комисија одржала 104 седнице, као и да је последња одржана у новембру 2025. године, што одражава континуитет и снагу наше дугогодишње сарадње у енергетском сектору.
– Посебно смо захвални Румунији на подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије, као и на подршци у нашем процесу европских интеграција – поручила је министарка Боложану.
Нагласила је да документ који смо данас потписали представља велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније, која траје више од пет деценија и служи, како је рекла, као важан стуб сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и економије обе земље.
– Првенствено кроз искоришћавање снаге и потенцијала реке Дунав и хидроелектрана Ђердап. РХЕ Ђердап 3, која је данас у фокусу наше пажње, један је од најзначајнијих стратешких енергетских пројеката који ће Србију поставити у много јачу позицију на тржишту балансирања електричне енергије југоисточне Европе. Са овом електраном, моћи ћемо да интегришемо знатно више капацитета за производњу обновљивих извора енергије у мрежу, чиме ћемо подржати енергетску транзицију и промовисати чистији енергетски сектор – рекла је она.
ФОТО: sdf_qwe/ShutterstockНова енергетска веза са Румунијом: Србија добија приступ важном европском гасном коридору
Министарка је истакла да су Србија и Румунија већ започеле ново поглавље билатералне сарадње у енергетском сектору дефинисањем сарадње у области снабдевања природним гасом кроз потписивање Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандума о разумевању између гасних компанија две земље у наредних 12 месеци за завршетак деонице гасовода од Мокрина до румунске границе, дужине 13,1 километар.
– Ово ће повезати Србију са гасним коридором BRUA (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), пружајући нашој земљи нову руту снабдевања и веома важну енергетску безбедност. Разговарали смо о реконструкцији и поновном пуштању у рад цевовода за нафтне деривате за моторна горива које Румунија и Србија треба да размотре. Наше две земље су већ међусобно повезане путем система за пренос електричне енергије, а ова интерконекција је додатно унапређена завршетком деонице Трансбалканског електроенергетског коридора – рекла је она.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Ђедовић Хандановић је рекла да, поред тога, кроз пројекте Северног коридора планирамо да повећамо капацитет преноса електричне енергије на српско-румунској граници за приближно 500 мегавата.
– То значи више размене електричне енергије. Следећи циљ је повезивање наших тржишта електричне енергије са циљем побољшања енергетске безбедности и повећања прекограничне размене електричне енергије, у корист економија и грађана обе земље. Све ово потврђује да су Србија и Румунија прави пример добросуседских односа и поузданог партнерства у енергетском сектору – нагласила је она.
Како је рекла, нема сумње да ће Румунија бити један од најважнијих енергетских партнера Србије у годинама које долазе, посебно зато што је то пријатељска земља са којом је Србија годинама градила међусобно поверење.
– Уверена сам да поред тога јачање наше сарадње доноси опипљиве користи грађанима и економијама обе земље, а истовремено ће допринети већој енергетској безбедности – закључила је Ђедовић Хандановић у обраћању.
ФОТО: Lucian Alecu/Alamy/ProfimediaОд заједничке инфраструктуре до енергетске сигурности: Србија и Румунија траже нове моделе сарадње
Председник Владе Румуније и вршилац дужности министра енергетике Илије Боложан изјавио је да је сарадња Румуније и Србије у области енергетике од изузетног значаја за обе земље и оценио да Меморандум о разумевању представља оквир за размену информација о пројекту реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.
Он је рекао да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје тог пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.
– Високе цене енергије погађају компаније, смањују инвестиције и директно или индиректно утичу на трошкове које сноси становништво. Истовремено, потребни су нам капацитети који могу да обезбеде стабилност електроенергетског система када производња варира – рекао је Боложан.
Како је навео, реверзибилне хидроелектране имају важну улогу јер могу да складиште вишак произведене енергије и да је враћају у систем када је то потребно, чиме доприносе стабилности мреже и ефикаснијем коришћењу произведене електричне енергије.
Додао је да је за Румунију важно да развој тог пројекта буде усклађен са радом хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2, да обезбеди заштиту речних подручја у Румунији и Бугарској, као и да узме у обзир пловност Дунава.
Боложан је поручио да Румунија жели додатно да развија сарадњу са Србијом у области енергетике.
– Ми смо комшије, имамо заједничку инфраструктуру, заједничке интересе и суочавамо се са истим изазовима. Природно је да заједно пронађемо решења која ће повећати конкурентност и енергетску безбедност – рекао је премијер Румуније.
