Код Американаца, како ми, и то веома погрешно, збирно називамо све житеље, дела и мисли становника Сједињених држава – уважавам једну ствар, која им је заједничка: „Што је у излогу то је и у радњи“
Никада до сада нисам видео да „Њујорк Тајмс“ посвети два обимна аналитичка текста и два едиторијала – у „преводу на српски“ то су колумне ударних идеолога америчког либерализма – изборима у земљи димензија Мађарске. Уз њих иду и три, четири чланка, вињете, о томе ко је Виктор Орбан, ко је Петер Мађар, као и пар слика из изборне кампање.
Или се нешто важно догодило или се чини да се нешто важно догодило.
Хајде да видимо.
Погледајмо наслове аналитичких текстова: „Орбан, светионик деснице, признао пораз“, „Премијера Орбана победио до скора непознати лидер потекао из његове странке“. Идеолошки текстови: „Орбанов пораз је велики тренутак за ЕУ“, „Изборни резултати (у Мађарској) уклањају највећег непријатеља Украјине у Европи“.
Е, сада је све јасно. Код Американаца, како ми, и то веома погрешно, збирно називамо све житеље, дела и мисли становника Сједињених држава – уважавам једну ствар, која им је заједничка: „Што је у излогу то је и у радњи“.
„Фокс“ је био још једноставнији: MAGA (Make America Great Again, Трампов покрет) кандидат је изгубио у Мађарској.
Дакле, у Сједињеним државама мађарски избори су виђени као једна од битака либерала и суверениста, Трамповаца (за њих још немамо искристалисан назив, ја се лично држим израза суверенисти) вођена на европском тлу. Коначно и последњи потез, слање потпредседника Венса, који је и нека брста идеолога MAGA покрета, у Мађарску, неколико дана пред изборе, што је потез који америчка администрација ретко повлачи, је знак да је и друга страна озбиљно схватила сукоб.
Мало је вероватно да ће мађарска епизода утицати на новембарске изборе у Америци, али ће свакако утицати на профилисање две идеологије либералне и суверенистичке
У реду, завршена је једна рунда, чији су исход предвиђале све анкете последњих годину дана, тако да нема никаквог изненађења, и њу је MAGA изгубила. Мало је вероватно да ће мађарска епизода утицати на новембарске изборе у Америци, али ће свакако утицати на профилисање две идеологије либералне и суверенистичке.
Шта се овај ухватио Америке? питаћете ви, дај да видимо како ће то да се осети овде?
Е, да одмах разјасним свој приступ. Пре свега он иде од општег ка појединачном, од важнијег ка мање важном, од скупљег ка јефтинијем.
У том смислу све што се догађа, а у овом случају види у Америци, која је, волео то неко или не, центар света се прелива на цео свет, а посебно на Европу која јој је, коначно, најближа родбина.
Орбанов пораз, понављам очекивани је охрабрио је јака реч, али је, рецимо, консолидовао европске „јастребове“. Овога пута то нису Пицуле и Мицуле и слични злочинци из Олује, већ део европског естаблишмента који се у борби са Америком ослања на исте алате и начела као и Америка. Треба, дакле, „пројектовати моћ“. Европа, мислим на ЕУ, нема оружје као Америка да пројектује моћ, али тај део естаблишмента сматра да бар може да економским мерама дисциплинује незадовољнике по Европи и неваљалу децу доведе у ред.
И, ту се, веома лако, уочавају мане такве политике.
Украјински рат кошта ЕУ неких 1,1 до 1,3% бруто-националног дохотка. Ка око то је ситница, али, ситница по ситница …
Не треба заборавити да је прескупа ЕУ дебело угрожена азијатским производним џиновима и њени приходи од извоза, аутомобила пре свега, стално опадају. Социјалне мере такође стварају рупе у буџету. Дакле, радост над Орбановим поразом не може да се леко експлоатише јер нема резервна средства. Ако проба да их нађе кроз ускраћивање средстава која даје земљама као што је Србије, може не само додатно дестабилизовати регион, него и повећати прилив миграната.
Кључно је то што смо са Мађарском значајан партнер а и делимо сличне проблеме око енергетике драматично угрожене ратом на Блиском Истоку
Укратко, чини се да је ЕУ избор веома непријатан, то је избор између пожара и поплаве.
Коначно, како се то рефлектује на нас?
Појавни део је јасан. Радује се блокадерска опозиција, чак маше заставама.
Али, како њу не видим као релевантан фактор на предстојећим изборима, битније је да пажљиво сагледамо потенцијалне проблеме у односима не само са Мађарском него и у региону.
Како се и види из претходног примера „радовања“, кључно је то што смо са Мађарском значајан партнер а и делимо сличне проблеме око енергетике драматично угрожене ратом на Блиском Истоку. Осим што, свакако, треба инсистирати на добрим односима са Будимпештом, одлични односи са Мађарима у Србији су најбоља основа за то, треба и инсистирати на даљем продубљивању економских веза, на обострану корист.
Дакле, „уместо закључка“, како се обично ваде публицисти, залажем се да немамо никакав сват према новој власти у Мађарској, него да је упознамо и сарађујемо.
Не постоје никакви разлози да Будимпешта друкчије мисли на ову тему.
На кратке стазе, видим појачан притисак ЕУ на нас.
На дуже стазе не видим никакве проблеме.
