Споразум Вашингтона и Техерана могао би да означи почетак ширег политичког и економског „ресетовања“, док се у Србији пажња усмерава ка расплету ситуације око НИС-а и новим пакетима помоћи грађанима. Економиста Слободан Аћимовић изјавио је да нема разлога за страх од несташица, али да предстоје важне одлуке за енергетску стабилност земље.
Најава потписивања споразума између Сједињених Америчких Држава и Ирана већ је утицала на светско тржиште енергената.
Слободан Аћимовић рекао је да могућност поновног отварања Ормуског мореуза превазилази оквире регионалне политике.
– Ово је страшно битна вест. Још јуче се видело да се цене нафте враћају на неких 85, 86 долара по барелу. Верујем да ће то бити отприлике нека стабилизација – рекао је Аћимовић за РТС.
Економиста оцењује да би споразум могао да означи почетак ширег политичког и економског преобликовања.
– Ово је стратешки битан потез две зараћене стране. Верујем да ће се тако нешто релативно брзо десити на украјинском делу рата и суштински ми сада гледамо једно ресетовање политике, али и економије у неком постратовском периоду – рекао је Аћимовић.
ФОТО: WWW.RTS.RS/PrintscreenКраткорочно или дугорочно решење за НИС
Осврћући се на ситуацију око НИС-а и истек лиценце 16. јуна, Аћимовић је оценио да је тешко предвидети коначан исход, али да тренутни сигнали указују на позитиван правац.
– Оно што јесте битно то је тенденција добрих помака – нагласио је Аћимовић.
Он сматра да је реалније очекивати ново, мада краткорочно, продужење рока него фннално решење.
– Можда ћемо добити још неки, али опет релативно кратак рок и вероватно ће се тај опет релативно кратак рок везати с овим јунским роком који се тиче гаса. Знате, то су увек повезане ствари. Никад не можемо одвајати нафту и гас – истакао је.
ФОТО: Adam Radosavljevic/ShutterstockПрема његовим речима, исход разговора о НИС-у директно се одражава на привреду и грађане.
– Исход разговора нас се тиче кад одемо на пумпу или тиче нас се кад треба да платимо грејање или кад нека наша компанија треба да плати гас – указао је Аћимовић, подсећајући да српска привреда тренутно користи знатно повољнији гас од берзанских цена.
Иако постоји неизвесност, сматра да нема разлога за страх од поремећаја у снабдевању.
Пензије, лекови и ваучери
Говорећи о најављеним мерама државе за пензионере, које укључују повећање пензија, јефтиније лекове и бањске ваучере, оценио је да оне могу релативно брзо да донесу корист најосетљивијим категоријама становништва.
– Очигледно то може да буде јако брзо. То су погођене социјалне групе на које увек треба реаговати – рекао је Аћимовић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Како је навео, такве мере имају и економску и социјалну димензију.
– С једне стране то је економска мера која ће увек погодовати тим људима, то је показатељ да држава води рачуна о најосетљивијим деловима становништва – истакао је.
Ипак, нагласио је да су дугорочно важнији стабилан економски раст и очување макроекономске стабилности.
– Најважнија ствар јесте одржати макроекономску стабилност, одржати стопе раста – закључио је Аћимовић, додајући да Србија у наредном периоду мора снажније да се окреће новим извозним тржиштима, пре свега у Азији, али и у Африци.
ШТА OFAC ХОЋЕ ОД СРБИЈЕ?
Америчка Канцеларија за контролу стране имовине, познатија као OFAC, од Србије у суштини не тражи само формалну промену власништва у Нафтној индустрији Србије, већ излазак руског капитала из једне од кључних енергетских компанија на Балкану. НИС је под ударом америчких санкција због већинског руског власништва, односно веза са „Гаспром њефтом“ и структурама повезаним са руским енергетским сектором.
Вашингтон тиме шаље поруку да руски енергенти, капитал и утицај треба постепено да буду потиснути из региона, посебно из земаља које су енергетски зависне од Москве, али истовремено политички и економски везане за Европску унију. Зато се од Србије практично очекује да реши питање НИС-а тако што ће руски власници изаћи из компаније, а нови аранжман добити одобрење OFAC-а. Према последњим информацијама, мађарски MOL добио је додатно време за разговоре о куповини већинског пакета у НИС-у.
За Србију је то много више од правног питања. НИС управља једином домаћом рафинеријом и има огроман значај за снабдевање тржишта горивом. Због тога Београд покушава да избегне сценарио у којем би санкције угрозиле увоз нафте, рад рафинерије и стабилност цена.
У ширем смислу, OFAC од Србије тражи енергетско преусмеравање: мање Русије у нафти и гасу, више западне контроле, регионалних алтернатива и усклађивања са политиком санкција према Москви.
ФОТО: Компас/Илустрација
